Počele probe predstave „Rodoljupci” u SNP-u

Ideju za to Radoje Čupić ima već duže vreme, ali su se sada stekle okolnosti da je konačno i realizuje. Nije, dakle, slučajno, što Čupić, posle “Džandrljivog muža”, drugi put režira u SNP -u još jednu predstavu po Sterijinom komadu. Zapravo je ceo projekat oko “Rodoljubaca” počeo kada je Čupić trebalo da upiše master iz režije prošle godine, ali glumačke obaveze su ga sprečile u tome, ali ne i dogovor da ovu predstavu režira u SNP -u.  - To je ideja koju ja u glavi nosim već dosta dugo, ali do sada, pa, moram da budem iskren, nisam je ni previše nudio.

Sa nekoliko direktora sam razgovarao o tome, i oni su me dosta čudno gledali, posle moje kratke eksplikacije, jer ja želim da radim ovo kao operetu. Muzika će biti ona koju svi znamo, a to su naše tamburaške pesme, ali neće ih izvoditi tamburaši, nego će biti orkestrirane, kao u drugim operetama. Meni je posebno simpatično što su sve te pesme, koje mi znamo i pevamo, u stvari mađarske, u koje smo mi uneli naše reči, tako da to dobija još jedan, bar po meni, ironijski diskurs u odnosu na celu priču o rodoljupcima, Mađarima, i mađaronima - kaže za naš list reditelj ove predstave Radoje Čupić.

Reči pesama koje ćemo čuti u opereti su u stvari monolozi i dijalozi iz samog komada, pa će tako Lepršić svoj monolog o nastanku slavjanskog i povratku Dušanovog carstva pevati na muziku pesme “Zbog tvoje suknje plave”, pominje Čupić i dodaje da bi voleo da muzički lajt motiv ove operete bude čuvena pesma iz serije “Salaš u Malom Ritu”, ali to još nije sigurno, zbog autorskih prava.

- Nekako se potrefilo, shvatio sam kad sam malo proučavao operetu, da ona jeste nastala upravo kada i “Rodoljupci”, u Parizu, ne u Beču, i bila je jako satirična u odnosu na tadašnju vlast. Bila je i jako lascivna i bezobrazna. Nju je jako voleo i podržavao običan, građanski sloj. Onda je prešla u Beč, gde je prihvatila visoka srednja klasa i postala je ono što mi sad znamo i što se zove opereta. Zbog tog poklapanja, biće i taj način na koji mi želimo da se poigramo sa operetom, ipak onaj iz vremena nastanka operete u Parizu - kaže Čupić.

Sve je teže raditi Steriju, jer je stvarnost prevazišla efekat te satire, te je potrebno naći neki novi izraz, koji čini se Čupić nalazi u opereti, ali ne želi da je modernizuje i sve prenese u današnje vreme, jer je to, po njemu, besmisleno i nema potrebe za tim.

- Drugo, stvari se događaju u nekom određenom, za Evropu ključnom momentu te velike revolucije 1848. i mislim da treba da ostane na tome. Napraviću mali pomak, male izmene, na početku poslednjeg čina, kada svi  pobegnu u Beograd i kada Žutilov i njegova žena razgovaraju o udaji ćerke. Umesto te scene, ja unosim scenu iz “Sumnjivog lica”, u kojoj razgovaraju Anđa i Jerotije o dolasku tog sumnjivog lica. Komad se završava ružno, tako što svi napadaju i vređaju Gavrilovića, i tu dopisujem poslednju scenu iz Kovačevićevih “Maratonaca...”, gde će Lepršić, kao Mirko, da preuzme i osnuje novu firmu koja će uspešno sahraniti ceo svet, i više niko neće morati da ide u inostranstvo da radi, i biće posla za sve - objašnjava Čupić.

Uostalom, i Nušić i Dušan Kovačević su oslonjeni na Sterijino delo, dodaje Čupić, smatrajući da je stoga slobodno i da se imputira određena scena, a da to bude prirodno u samom delu, i da na taj način donosi neku savremenost. Iako je ovo opereta, za Čupića je ipak osnovna dramska radnja, i likovi koji nose ovaj komad. Biće i tu malo intervencija, pa će, recimo, Gavrilović, koji je prečist, predobar i prepošten, kako podseća Čupić, dobiti i neke “ljudskije” karakteristike.

- Nadam se da će sve to biti zanimljivo, ali ja želim da to bude komedija, ne želim ikoga da plašim time, jer nema potrebe. Plašimo se svaki dan. Mislim da kroz taj humor i dobru karakterizaciju i odnose, možemo da dobijemo sasvim ono što nama treba, jer je ta ironija sada u ovom trenutku najbolji put do gledaoca - napominje Čupić.

U ovoj verziji “Rodoljubaca”, koji se, inače, događaju na vašaru, učestvuju: Milan Kovačević (Žutilov), Gordana Kamenarović (Nančika), Danica Grubački (Milčika), Aleksandar Gajin (Šerbulić), Milovan Filipović (Smrdić), Jovana Balašević (Zelenićka) i gosti Marko Marković iz Sombora (Gavrilović) i Ivan Đurić iz Pozorišta mladih (Lepršić). Scenograf je Željko Piškorić, kostimografkinja Marina Sremac, koreografkinja Ista Stepanov, a kompozitor je Svetozar Saša Kovačević.       

N. Pejčić