Paklena pomorandža dobila svoju decu u Pozorištu mladih

Kokan Mladenović kao reditelj i Nina Plavanjac kao dramaturg, bili su inspirisali kultnim romanom Entonija Bardžisa, proslavljenim filmom Stenlija Kjubrika, a u stvaranju autorskog rada im je pomogao i proces rada sa glumcima, kojih u predstavi Pozorišta mladih ima deset: Darko Radojević, Miloš Macura, Aleksandar Milković, Aleksa Ilić, Anica Petrović, Danilo Milovanović, Kristina Savkov, Nenad J. Popović, Nikolina Vujević, Stefan Ostojić. Mnogi od njih su prvi put na sceni Pozorišta mladih, a mnogi uopšte, na profesionalnoj sceni, posle akademije, otkrio je upravnik Pozorišta mladih Mihajlo Nestorović.

– Za nas je ovo nastavak pravca da radimo na repertoaru koji se tiče mladih, njihove problematike – rekao je Nestorović.

Za Kokana Mladenovića „Paklena pomorandža“ je genijalna knjiga koja je predvidela budućnost, to jest današnjicu, u vidu distopije, prepune nasilja. Mladenović je kao otkriće naveo glumce sa kojima je radio, kao i Ninu Plavanjac, koja je pomogla da sastavi tekst predstave.

– Kako je moguće da patologija postane prihvatljiva? – upitao se reditelj u ime predstave. – Za razliku od izvornika, mi smo predstavili bes današnjih mladih ljudi, sa mamama i tatama malih plata, školama koje su prestale da vaspitavaju decu, a sve je veće pitanje i kako ih obrazuju... Pitali smo se kakav sistem vrednosti imaju i zašto bi danas radikalnim nasiljem uzimali ono što im treba. Sve to je u korelaciji sa „Paklenom pomorandžom“ i zato smo predstavu nazvali „Deca ’Paklene pomorandže’“.

Nina Plavanjac je rad na predstavi označila kao neverovatno značajan za nju. Sve je počelo improvizacijama i razgovorima na temu odnosa prema agresiji i žrtvama nasilja, a banda koja u romanu broji četiri člana porasla je na deset, što je njihov koementar današnjeg širenja zla kao reakciju na nasilje uz koje se odrasta.

– Kao piscu mi je bilo najzanimljivije izgraditi njihov svet u jeziku – rekla je Nina Plavanjac. – Za mene je ključna razlika između originala i našeg dela to što je anarhija koju su predstavljali sada prividna anarhija, odnosno dobro razrađeni sistem nasilja.

Aleks kao glavni junak dela, ili anti-junak, kako vam drago, u predstavi Pozorišta mladih ima tri glumca. Darko Radojević koji ga igra u prvom delu, predočio je da mu je najteži bio unutrašnji rad na liku koji je izrazito nasilan, što on nema u sebi. Izazovno mu je bilo odigrati ga, a da nema laži, da zavede publiku kako je nasilje pravi odgovor na okolnosti u kojima živimo.

- Sada sve više vidim oko sebe ono o čemu pričamo i od toga mi se diže kosa na glavi – kaže Radojević.

Miloš Macura, koji Aleksa igra u drugom delu predstave, sistem je naveo kao ključnu reč, jer nasilje se često posmatra kao izolovan incident, a mi zapravo živimo u sistemu koje ga neguje, promoviše i nagrađuje.

– Oni su naša zaboravljena deca. Koju smo mi zaboravili. Zato su sada tu – zbog svega što smo im obećali da će biti, a nije se dogodilo. Ti anđeli sa krilima duboko umočenim u katran došli su da naplate ekstra kamatu za sjebano detinjstvo. Sada s pravom pitaju: koliko još ratova treba da izgube oni koji su ih izgubili da bi shvatili da su bivši?!! – poruka je iz predstave.

- U romanu Aleks na kraju odraste, a kod nas postane deo tog društvenog sistema – otkrio je Macura.

Glumac Aleksandar Milković se bojao odluke da Aleksa igraju njih trojica, jer je mislio da će publika poželeti da na kraju vidi istog onog sa početka. Međutim, zbog vremena i svega što je prošao, Aleks će na kraju imati dužu kosu, brkove i bradu, našalio se.

- U predstavi se zatvara jedan krug nasilja, a rađa se novo, bolje i jače – rekao je Milković, uplašen i za to kakvo će biti postignuće predstave, u smislu društvene poželjnosti nasilja.

Scenografkinja predstave je Marija Kalabić, kostimografkinja Marina Sremac, muziku je komponovao Marko Grubić, dizajner tona je Filip Gotovac, dizajner svetla Ratko Jerković, a na scenskom govoru je radio Saša Latinović. Dizajn plakata i programske knjižice na kojima Aleks podseća i na poslednjeg filmskog Džokera, kreirao je Dejan Podlipec.

I. Burić