Najavljen program festivala savremenog pozorišta „Dezire“ u Subotici

Karata već skoro da nema, jer je „Dezire“ jedan od kulturnih događaja za koji se ulaznice rezervišu i pre zvanične najave.

Na scenama bioskopa „Jadran“ i Pozorišta „Deže Kostolanji“ od 25. do 30. novembra biće izveden bogat i prestižan program, koji će početi predstavom „Katica iz Hajlbrona“ Hajnriha fon Klajsta, u režiji Matea Heđmegija, Studija „K“ iz Budimpešte. Odmah posle uslediće koncert Lajka Feliksa, za kojeg je Urban rekao da je prava stvar, jer ga već dugo pokušavaju dobiti za festivalski program u svom gradu, Subotici, u kojem virtuoznog muzičara i kompozitora ne viđaju baš puno u poslednje vreme.

Reditelj Mate Heđmegi i Studio „K“ iz Budimpešte biće predstavljeni i sledećeg festivalskog dana, sa predstavom „Neron“, za koju je po romanu Dežea Kostolanjija tekst napisala Judit Garai. Dramski studio „Prazan prostor“ iz Podgorice i Kraljevsko pozorište Zetski dom sa Cetinja igraće Tolstojevu „Anu Karenjinu“, u režiji Mirka Radonjića, koja prošle godine zbog kovida nije mogla da dođe, a ove je dobila i gran pri na MEŠ-u u Sarajevu.

Slovenija je brojčano najzastupljenija na ovogodišnjem „Dezireu“, kao regionalna scena na kojoj je zaista imalo šta da se vidi protekle sezone. „Nova pošta“ – saradnja Slovenskog mladinskog gedališča i „Maske“ iz Ljubljane – izvodi „Solo“, predstavu po ideji i konceptu Nine Rajić Kranjac, Nataše Keser, Benjamina Krnetića i Marka Mandića. Ova predstava je osvojila gran pri „Mira Trailović“ na Bitefu.

Kao upravnik kuće i direktor festivala prepoznatljivih ne samo u Srbiji, nego u čitavoj Evropi, Urban je naglasio da dovođenje nagrađenih i predstava sa drugih festivala ne znači da „Dezire“ odustaje od toga da bude autentičan, naprotiv. U nešto manje optimističnom svetlu predstavio je situaciju koja se iz godine u godinu ponavlja, da rade sa sve manje para i sve manje ljudi, što traži sve više energije koja se troši:

- Iako je „Dezire“ jako važan, kad ga spomenete i u Berlinu znaće o kome pričate, kao i o Pozorištu „Deže Kostolanji“, mi smo još uvek kao dete sa kojim niko neće preterano da se bavi, tako da ne možemo da budemo konkurentni sa nekim regionalnim ili internacionalnim festivalima kojima se daju bolji uslovi za razvoj. Čovek bi očekivao da će se uspehom festivala to popravljati, a ne urušavati. Zato mi je i obaveza da to govorim, a bojim se da nas niko ne čuje. Stežu nas toliko da jedva dišemo. Ove godine štedimo i papir, ne štampamo katlog, ne lepimo plakate, ne iznajmljujemo bilborde, sva sredstva usmeravamo na programe. Suvo i ogoljeno idemo u festival, a znamo da će i ovako sve biti brzo rasprodano.

Urban je najavio i da „Dezire“ neće biti slabiji zbog nešto manjeg broja dana trajanja, jer je veoma optimističan u pogledu kvaliteta programa.

- Ceo odnos prema nama određuje i nas. Moramo da ostanemo u okvirima, kao da namerno predajemo svoju poziciju nekim drugim festivalima, a mislim da je „Dezire“ jako doprineo tome da Subotica bude smatrana za grad u najboljem smislu te reči, jer čini kulturno jezgro i identitet grada. To vidimo i u ljudima i što se publike tiče, ali uvek se svi ogluše o nas – rekao je Urban, navodeći da je gradski budžet za Festival upola manji nego pre 14 godina. - Kada saznamo kolike su nam finansijske mogućnosti, a uvek pretpostavljamo kolike će biti, mi tražimo nešto u tom okviru. „Kostolanji“ je isto bio prenapregnut ove godine, pa ne možemo priuštiti da putujemo po Evropi i gledamo predstave koje bi doveli u Suboticu kao pozorišni događaj za sve.

Kao anegdotu za ovaj deo priče, Urban je ispričao kako je oduvek želeo da na „Dezire“ dovede neku od predstava Romea Kastelučija:

- Gledam jednu njegovu predstavu, vidim čovek priča, kažem sebi dobro, ovo bi mogli da platimo. Kad, ođednom padne auto na scenu! Uf, pomislim, ma dobro, može i na sceni „Jadran“ jedan auto da se nekako namesti. Kad ono, ubrzo zatim, padnu još dva!

I. Burić