Mjuzikl „Jesenjin” premijerno u Ujvideki sinhazu

Ovo je druga premijera u novoj sezoni Novosadskog pozorišta, a govori o čuvenom ruskom pesniku, njegovom neobičnom, burnom, ali kratkom životu, tragično okončanom u tridesetoj godini.

„Nije bilo lako tako buran život obuhvatiti u jednoj predstavi, koja, inače, ima podnaslov „Votkom natopljena muzička biografija pesnika“, potvrđuje dramaturg Robert Lenard, dodajući da se postavljalo milion pitanja o njegovom životu.

„Imao sam jako puno razgovora sa rediteljem dok sam pisao ovaj tekst, i posle smo satima razgovarali o Jesenjinu. Imao je šest žena. Koju da uzmemo? Naravno, znamo da moramo uzeti Isidoru Dankan, ali koju drugu od ostalih pet? Ili, da dodamo sedmu, koja mu i nije bila žena, Galinu Belislavskaju, koja se posle ubila na njegovom grobu? Zatim, koliko sve “staviti” u epohu, u njegov lični život, odnos sa majkom? Previše je toga, iako je kratko živeo, svega trideset godina. Toliko života ima u tih trideset godina, koji ne mogu da se izbegnu“, napominje Robert Lenard u susretu sa novinarima.

Prelep, zavodljiv, ali i agresivan

„Bavili smo se i “crnim” i “belim” Jesenjinom. On je bio jako čudna ličnost. Možda je to bilo najteže uhvatiti. Imamo čoveka koga voli cela Rusija, jednog prelepog plavog dečka, koji konstantno slama ženska srca, ali, s druge strane, on je alkolholičar, agresivac, rekao bih narcisoidna ličnost, možda i na patološkom nivou“, ukazuje Robert Lenard.

Pitanje je bilo i kako sve to “smestiti” u sat i po vremena, dodaje Lenard i objašnjava da im je u tome pomoglo što su uzeli njegovu pesmu “Crni čovek” i sve bazirali na priči o dopelgengeru - dvojniku. Ta dvojnost je, po rečima Lenarda, centralna u ovoj predstavi.

Zato lik pesnika igraju dva glumca, tu je i dete Jesenjin, jer, kako ističe reditelj Milan Belegišanin, svaki čovek nosi svetlost i senku u sebi, pa i onaj koji ima nesvakidašnji talenat.

„Ta porozna, tanka membrana između dara i prokletstva je ono što me je navelo da razmišljam o ovoj predstavi. Upravo iz tog razloga Jesenjina igraju ne dva, nego tri čoveka, Tu je i Jesenjin dete i naravno Jesenjinov “ego” i “alter ego”, što bi se reklo dr Yekil i mr Hajd. Naravno da je ta borba u životnom kolopletu večna, i problemi postaju kada ta tanka porozna membrana korodira, kada se od svetle i tamne strane čoveka stvori jedna siva masa U tom momentu prokletstvo pobeđuje. Ova predstava govori o tome kako je došlo do pucanja te membrane, i šta se dogodilo lepo, dok je pesnik bio u svojoj svetlosti, dok se nije približio svojoj tami“, otkriva Milan Belegišanin.

Možda najviše zaslužan što je nastala ova predstava je kompozitor Kornelije Kovač, koji je, kako sam kaže, opsednut Jesenjinom “do daske”, i to već decenijama. Prvih 15 kompozicija o Jesenjinu je komponovao u Engleskoj još 1978, dugo vremena tražio nekog u pozorištu, sa kojim bi mogao da sarađuje na predstavi posvećenoj Jesenjinu, pesniku koji ga je toliko inspirisao.

„Kad sam se vratio u Beograd, imao sam već dosta toga gotovog. Neki ljudi, koje sam zvao da rade, odustali su posle pet dana, neki posle mesec, neki posle tri meseca, shvativši da je to ogroman posao koji oni ne mogu da urade. Već sam bio izgubio nadu, a nudio sam to pozorištima na sve strane. Oni hoće da rade strane mjuzikle, i “Zonu Zamfirovu”, a ja ne radim takve teme, mene je ovo inspirisalo, i ja sam hteo to da izguram do kraja“, podseća Kovač, dodajući da je bio uputio dugačko pismo upravniku Novosadskog pozorišta Valentinu Vencelu, u kojem je sve objasnio, posle čega je, sam ne verujući, dobio poziv za saradnju. 

Jesenjina igra gost iz Mađarske Gabor Karajoš, dok je Arpad Mesaroš – Crni čovek. Koreografkinja je Ista Stepanov, scenografkinje su Maja Ivanović i Luna Šalamon, a kostimografkinja Senka Radosavljević.    

N. Pejčić