INTERVJU Toni Ranđelović, direktor baleta srpskog narodnog pozorišta

Praizvedeno u Bordou 1789. prema libretu plesača Žana Beršera Dubervala, ovo je delo u više od dva veka svog postojanja doživelo brojne verzije i preživelo mnoštvo transformacija, kao verovatno nijedan drugi naslov baletskog kanona. 

Ipak, „Vragolanka” je zbog svoje predivne, pitke muzike, kao i zbog činjenice da je balet koji se bavi običnim ljudima a ne plemstvom, bogovima ili mitološkim bićima, prirasla srcu brojnim generacijama i različitim sredinama.

– Balet Srpskog narodnog pozorišta je u velikom usponu, ali se trenutno oslanja na „Labudovo jezero”, „Žizelu”, „Don Kihota”, „Romea i Juliju”... dok će se „Vragolanka”, iako je reč o najstarijem delu u klasičnoj baletskoj literaturi, ipak razlikovati od tog „gvozdenog repertoara”. Međutim, kada imaš takav baletski ansambl, kakav je naš, sa takvom ekipom profesionalaca, sa kapacitetima kakvi su Ana Đurić, Andrej Kolčeriju, Semjuel Bišop... onda jednostavno moraš da na repertoaru imaš i predstavu koja će biti svojevrsno osveženje, koja će biti malo drugačija a opet pođednako ozbiljna, snažna, zahtevna – kaže za „Dnevnik” direktor Baleta SNP-a Toni Ranđelović.

„Vragolanka” je, naime, postala gotovo paradigmatski primer intertekstualnosti – kroz istoriju su menjani i adaptirani i muzički tekst i koreografski materijal, a koreografi su, nastavljajući se na prethodnike, usavršavali njihove ideje i dodavali nove. I premda su romantične i klasične postavke iz 19. i 20. veka izvođene od Rusije i Francuske, do Velike Britanije i SAD, original znale dovesti do neprepoznatljivosti, većina verzija ipak pokušava da uhvati duh idealizovanog sela francuske provincije 18. veka i čistu ljubav glavnih protagonista, te ih prenese u svoju sredinu.

– Radnja baleta se dešava u podneblju sličnom ovdašnjem, a u osnovi je jednostavna sentimentalna pripovest o dvoje mladih zaljubljenih seljana, razdvojenih klasnim razlikama. Poseban kuriozitet je, naravno, činjenica da drugu glavnu žensku ulogu, mamu Simon, igra - muškarac. Odlika ove „Vragolanke” biće i pantomimska izražajnost kroz baletski pokret, što je retko viđeno na našim scenama u skorije vreme, a biće i drugih igračkih „izleta”, poput stepa. Kada se tim briljantnim koreografskim detaljima, koje maestralno iznose naši solisti, doda prelepa Heroldova muzika, uveren sam u to da ćemo dobiti predstavu kojom postavljamo veoma visoke standarde u baletu na ovim prostorima – navodi Ranđelović.

Koreograf i reditelj nove „Vragolanke” na sceni SNP-a je Kalin Hanciu, gost iz Rumunije, koji već drugu sezonu, kao baletski pedagog, sarađuje sa Baletom SNP-a. Scenograf je Saša Senković, kostimografkinja Mirjana Stojanović Maurič, a Orkestrom Opere SNP-a dirigovaće Aleksandar Kojić. U predstavi učestvuju solisti i ansambl Baleta, a planirane su tri podele. U prvoj, premijernoj, glavnu žensku ulogu, kćerku Lizu, tumačiće Ana Đurić, njenog ljubavnog partnera, siromašnog mladića Kolena, igraće Milan Ivan, dok će mama Simon biti – Semjuel Bišop. U alternacijama za ulogu Lize su Lana Stojanović i Katarina Kljajić, Kolena su takođe spremili i Andrej Kolčeriju i Alesandro Bonavita, dok će mamu Simon igrati David Gruso i Andrej Kolčeriju.

Premijera „Vragolanke” zakazana je za 23. februar na sceni „Jovan Đorđević”, dok je prva repriza na repertoaru tri dana kasnije, 26. februara. Time se, po Ranđelovićevim rečima, uz potpuno obnovljenu “Damu s kamelijama”, završava priča o novim naslovima za ovu sezonu, ali će odmah početi pripreme za sledeću, kada će biti obeleženo 70 godina Baleta SNP-a, i za taj jubilej se planira “Ohridska legenda”. Poslednji put je legendarni balet Stevana Hristića postavljen u Srpskom narodnom pozorištu pre skoro četiri decenije, tačnije 30. marta 1981, u koreografiji i režiji Vere Kostić. A posle “Ohridske legende” novosadska publika bi bila u prilici da ponovo uživa u još jednom velikom delu operske literature, “Kopeliji” Lea Deliba, u koreografiji čuvenog Đule Harangozoa, koji je svojevremeno na sceni SNP-a potpisao i “Don Kihota”.

U godini kada Novi Sad bude Evropska prestonica kulture, 2021, plan je da repertoar Baleta Srpskog narodnog pozorišta bude obogaćen savremenom postavkom “Ane Karenjine” na muziku Petra Iliča Čajkovskog, kao i još jednim velikim dečjim baletom. Reč je o “Snežani i sedam patuljaka” Tibora Kočaka, koji je već godinama hit u pozorištu Erkel u Budimpešti, a nedavno je sa ogromnim uspehom gostovao i na sceni Boljšoj teatra u produkciji Estonske nacionalne opere. 

M. Stajić