„Gospođica Julija” iz Beča i „Vojcek” iz Budimpešte nagrađeni na Infantu

- Mateja Koležnik i ansambl Burgteatra su ovom predstavom još jednom potvrdili status koji uvažavaju u Evropi i svetu. Izvanredna je rediteljkina posvećenosta detaljima, njena preciznost i suptilnost koji ovu predstavu čine kompletnim umetničkim delom u kome su do savršenstva usaglašeni svi pozorišni elementi od estetike, simbolike do dizajna zvuka, kostima i rekvizite - navodi se u obrazloženju.

 - Posebno je interesantan izbor prostorije u kojoj se odigrava radnja koji bira perspektivu pričanja priče i pojačava osećaj zakulisnih radnji i stavlja publiku u položaj prikrivenog posmatrača/ voajera. Kupatilo označava i prostor u kome su svi jednaki, intimni i ogoljeni. Izbor prostora u ovom kontekstu briše stalež što dodatno tematizuje već istaknuti problem koji je pisac nametnuo u drami. Rediteljka ovom predstavom pokazuje kako i pomno prateći pisca može da se ponudi novo, autentično i eksperimentalno čitanje Augusta Strindberga kroz jasan i naizgled jednostavan izbor ugla posmatranja. Preciznost igre i režije odražava se u detaljima i veštini ansambla i autorskog tima da fokus pažnje prebacuju suptilno, a značenjski i emotivno ispunjeno. Hrabrost i promišljenost u izboru rediteljskih rešenja i domet kvaliteta izvedbe ove predstave, pozorišnoj publici, ovu poznatu dramu prezentuju kroz novu prizmu umetnosti. Umetnosti koja se u momentima činila toliko živom da smo se pitali da li smo u filmu, slici ili fragmentima nečijeg života.

Nagradu za izuzetnu ekspresivnost autorskog tima i glumačkog ansambla žiri 49. Infanta odlučio je da dodeli predstavi „Vojcek„ Georga Bihnera, u režiji Atile Vidnjanskog, Mađarskog nacionalnog pozorišta u Budimpešti.

- Beskrajno duhovita predstava u režiji mladog mađarskog reditelja Atile Vidnjanskog koji se hrabro odlučio da koketira sa estetikom kiča i šunda ukazala nam je na banalnosti kojima smo svakodnevno okruženi. Banalnost pritiska Vojceka, ali veštim postupkom mi u predstavi ne samo da vidimo taj spoljašnji svet, već i njegov unutrašnji svet, kao da je reditelj uspeo Vojceku da skine kožu i pred nas istrese njegovu utrobu. Komentar sveta i društva kroz doba konzumerizma na vrlo teatarski način i nenametljivo nametljivo govori o velikim temama sa kojima se suočava surova drama Georga Bihnera o životu dekadentnih slojeva na margini društva. Predstava „Vojcek„ bi se mogla definisati i kao ukroćeni haos, koji nas svojom energijom drži u stanju teatarskog uzbuđenja. Zadivljujuć scenski pokret i glumci koji funkcionišu kao jedno, a opet svako od njih uspeva da se izdvoji svojom jedinstvenošću. Ova predstava podseća nas da pozorište ne razbuđuje samo intelekt, nego i strast i nagone na koje niko ne može da ostane ravnodušan. Rizik koji je autorski tim preuzeo na sebe prilikom ovakve postavke dela pokazuje da se hrabrost u radu nagrađuje fantastičnim ishodom. Iako predstava „hoda po ivici noža” ona je kompletan i uzbudljiv teatarski čin kakav publika retko ima priliku da doživi - navodi žiri u obrazloženju. - Generacijska predstava „Vojcek„ budi nadu da ćemo u budućnosti u pozorištu više osećati, igrati se, i veseliti se radosti glumačke igre.     

K. R.