Pisac je nepotkupljivi posmatrač

jer je Izdavačko-knjižarski centar “Solaris” iz Novog Sada počeo da objavljuje njena izabrana dela. Za početak, izašli su romani “Poslednji zanosi MSS” i “Mrena”.

- Milica Mićić Dimovska svakako se ubraja u najznačajnije naše prozaiste iz druge polovine prošlog i početka ovog stoleća - kaže književnik Saša Radonjić iz “Solarisa”. - Opredelili smo se da u izabranim delima sada objavimo pomenuta dva romana, a za godinu dana, uoči sledećeg Sajma knjiga u Beogradu,  izaći će roman “Utvare” i zbirka priča “Odmrzavanje”. Nadamo se i petom naslovu, Miličinom romanu koji je ostao u rukopisu. Vasa Pavković je Milicu Mićić Dimovski smatrao najboljim novosadskim prozaistom posle Aleksandra Tišme. On je, među književnim kritičarima, najbolji pozavalac Miličinog književnog opusa. Zato smo se dogovorili da Pavković napiše pogovor njenim izabranim delima.

Milica Mićić Dimovska književno ime je stekla kao vrhunski pripovedač, a to je potvrdila i Andrićeva nagrada, za zbirku priča “Odmrzavanje” (1991). Objavila je četiri knjige pripovedaka, tri romana, knjigu putopisa, jedan izbor iz proze. Priče su joj uvršćene u više antologija i prevedene na nekoliko evropskih jezika.

Milica Mićić Dimovska radila je u nekoliko “Dnevnikovih” časopisa, bila je urednica Edicije “Prva knjiga” Matice srpske, član uredništva Matičinog Letopisa, a po nagovoru Aleksandra Tišme, prihvatila je da bude i predsednica Društva književnika Vojvodine. Kada je izašao njen roman “Mrena” (2002), neke kolege pisci su se prepoznali u toj knjizi i žestoko su je javno kritikovali. Teško je to podnela, smatrajući da su te kritike bile lične i ideološke, a ne književno argumentovane. Branila se rečima: “A šta je drugo pisac u duši, do večiti opozicionar i nepotkupljivi posmatrač?”

Milica Mićić Dimovska privatno je bila  tiha, skromna osoba. Kada su je javno prozvali zbog “Mrene”, podnela je ostavku na mesto u uredništvu Letopisa Matice srpske (koji je objavio najoštriju kritiku protiv nje). Kratko se zadržala na mestu prvog čoveka DKV, objasnivši da ne pripada ni jednom klanu i da ne može da unapredi rad ove organizacije. Sve je objasnila rečenicom: “Moje ostavke su posledica moje usamljenosti”.

- Drago mi je što književno delo Milice Mićić Dimovske nije zaboravljeno - rekao nam je njen suprug, poznati akademski grafičar Cvetan Dimovski. - Nedavno sam prelistavao prvo izdanje njenog romana “Poslednji zanosi MMS” iz 1996. godine, na kome je posveta “Suprugu Cvetanu, mom prvom čitaocu”. Mi smo bili supružnici četiri decenije i ja sam uvek čitao sve njene tekstove, još u rukopisu. Nisam se mešao, ali je ona volela da čuje moje mišljenje. Sećam se da je Milica na moj nagovor iz rukopisa romana “Poslednji zanosi MMS”, koji književna kritika smatra najboljim, izostavila dve predugačke pesme, koje je napisala po ugledu na glavnu junakinju, Milicu Stojadinović Srpkinju. A kada je nastajala “Mrena”, govorio sam joj da ima previše likova; na moj nagovor, promenila je naslov, koji je trebao da glasi “Katarakta”. Ovaj roman je nedavno preveden i na engleski i žao mi je što Milica to nije dočekala. Prevela ga je američka slavistikinja Sibelan Forester i uskoro će biti objavljen u SAD.

Radmila Lotina

Nezavršeni roman u rukopisu

Saša Radonjić je od Miličinog sina Vladimira čuo da u pisanoj zaostavštini njegove majke postoji rukopis romana koga je ona smatrala nezavršenim. Urednički tim “Solarisa” veoma bi rado objavio taj rukopis, u sklopu izabranih dela. Ako se to dogodi,  onda bi kritički tekst o izabranim delima Milice Mićić Dimovski, koji će napisati Vasa Pavković, bio bjavljen u toj petoj knjizi.