Opera i Balet ištu drugačiji pristup

profesionalnog teatra uskoro dobiti nove direktore.



– Unutar ovih umetničkih jedinica nije baš sve funkcionisalo kako bi moglo, što se vidi i po objektivno siromašnoj produkciji u odnosu na renome SNP-a. U periodu pred nama pokušaćemo da prepoznamo šta je to što je bitno i za te ansamble i za ovu sredinu – navodi Đerić. – Preko nam je, recimo, potreban šef-dirigent kuće, a značajan bi bio i dolazak novih pedagoga i još nekih stručnih saradnika. Kada je reč repertoaru, cilj je da on bude i atraktivan za publiku i podsticajan za baletske igrače, operske umetnike, muzičare... I planova u tom pravcu ima dosta, ali tek ćemo videti šta je od toga realno, odnosno da li postoje potencijali za njihovu realizaciju, i u finansijskom i u izvođačkom smislu.



Ko će biti novi direktori Baleta i Opere i hoće li biti promena u Drami?



– Nakon što mi je predočena mogućnost imenovanja za vršioca dužnosti upravnika SNP-a, naravno da sam počeo da razmišljam o potencijalnim saradnicima, a neke od njih sam i kontaktirao. Pojedina imena već su pominjana i u javnosti, mada to nije dobro, ni za SNP ni za te ljude, s obzirom na to da se određeni razgovori i dalje vode. Kada je, pak, u pitanju Drama, ona je dosta radila i tokom leta, već u septembru izlazi sa dve premijere, u pripremi su još dve, i mislim da nema potrebe da se tu sada bilo šta menja. U svakom slučaju, novi tim se ne pravi preko noći, a pogotovo ne preko kolena.



Ima li naznaka da bi već u sledećoj godini Srpsko narodno pozorište moglo da računa na ozbiljniju finansijsku podršku?



– Pričali smo o tome i mislim da ćemo ovih dana precizirati određene repertoarske planove za sledeću godinu. Očekujemo i više novca, jer bez toga objektivno nećemo uspeti da ispunimo zacrtane ciljeve, pogotovo kada su u pitanju opera i balet. U značajnoj ćemo se meri osloniti i na sopstvene prihode, što, naravno, ne znači da SNP neće pokušati da dobije neka dodatna sredstva za produkciju i na konkurisima koje će raspisivati Republika, Pokrajina i Grad, mada je tu pozitivan ishod uvek neizvestan. Ipak, nadam se da ćemo uspeti da finansijski zaokružimo sve željene projekte, kao i da usput rešavamo ogromne probleme koji se tiču zgrade, tehnike... Već smo dobili obećanje od Grada da će nam pomoći u uređivanju prilaznog stepeništa, a obezbedili smo sredstva i za popravku teretnog lifta i taj bi posao mogao biti gotov do početka sezone... 

Izdaci za funkcionalno održavanje zgrade SNP su sve veći. Preti li opasnost da najavljeno stavljanje akcenta na pokrivanje tih tzv. materijalnih troškova potisne nove projekte u drugi plan?

– Produkcija mora biti u prvom planu, jer inače zašto bi pozorište postojalo. Nije SNP administrativna ustanova u kojoj činovnici zarađuju platu radeći pisarske poslove. Srpsko narodno pozorište živi kroz svoje predstave, dramske, operske, baletske, kao i druge aktivnosti vezane za svet teatra, poput izdavačke delatnosti, koja će u narednom periodu ponovo, nadam se, biti vidljiva. Trebalo bi tako da se konačno pojavi Enciklopedija SNP, pripremljena je i monografija o Dejanu Mijaču, a verujem da ćemo moći da stvorimo uslove i da “Pozorište”, najstariji list posvećen teatru u nas, ponovo dobije i svoje štampano izdanje.



Nije tajna da u SNP-u ima, recimo, glumaca koji godinama, da ne kažem decenijama, nisu izašli na scenu, a da bezmalo imaju istu platu kao i oni koji nose repertoar?



– Činjenica je da nema zakonskih uslova za isplatu stimulacija, što je, naravno, potpuno pogrešno jer uravnilovka nikada nije dobra. Ranije je takvih mogućnosti bilo, i to je davalo rezultat, jer je postojala dodatna motivacija da se radi bolje, bude angažovaniji... Ali to je problem koji nadilazi samu kuću, baš kao što SNP sam ne može da se izbori za koeficijente za 40-tak zaposlenih, koji će pod hitno morati da se dovedu u sklad sa Zakonom, što znači da će tim ljudima plate biti još manje nego što su sada. Oni imaju i iskustvo i znanje i odlično rade svoj posao, ali zbog činjenice da ne poseduju formalnu kvalifikaciju – a reč je o specijalizovanim delatnostima za koje ni ne postoje odgovarajuće škole - u pojedinim slučajevima praktično će biti svedeni na minimalac. Nažalost, to je problem koji će, bojim se, postojati još dugo, jer se generalno ne rešava, a nemamo ni zakon o pozorištu, koji bi predvideo i štitio specifične uslove rada u teatru.



Iz Pokrajine je preporučeno i preispitivanje visine autorskih honorara. Kako ispoštovati, s jedne strane težinu nekog autora na regionalnom teatarskom tržištu, a s druge finansijske mogućnosti kuće a da pri tome ne trpi kvalitet produkcije?



– Sećam se da smo, još dok sam bio na čelu novosadskog Pozorišta mladih, nekoliko puta pokušavali da se bar na nivou vojvođanskih teatara dogovorimo o limitima kada su u pitanju honorari. Međutim, to nikada nije zaživelo, jer su svi neiskreni kada dođu u situaciju da za neki konkretan projekat požele najbolji autorski tim. I onda se kasnije u kuloarima sazna da je u tom slučaju težina ugovora bila značajno iznad načelno definisanih limita. Takođe je problem i što su ti ugovori po pravilu netransparentni, i to važi za bezmalo sva pozorišta, pa se prašina digne tek kada pojedine cifre dođu do javnosti, iako su možda na drugim mestima u međuvremenu isplaćivani i zamašniji honorari. Ali ni u ovom slučaju nije sve crno-belo. Recimo, dramski pisci, kompozitori, scenografi i neki drugi autori često nisu adekvatno nagrađeni za svoj rad, naprotiv, dok sa druge strane imamo reditelje koji potpisuju i dramatizaciju, i scenografiju, i izbor muzike... ali kada njihov honorar odskoči, to izvan teatra itekako pada u oči. U svakom slučaju, činjenica je da nimalo neće biti lako pronaći željeni balans, ali nema smisla ni unapred odustati i reći da je to nemoguće.



 Miroslav Stajić

 

Nije misija SNP sedeti kod kuće



Znale su se ranije čuti zamerke da su balet i opera zatvoreni u novosadsko/beogradski krug?



– Znamo kroz istoriju da je Srpsko narodno pozorište više gostovalo no što je izvodilo predstave na matičnoj sceni. To je bila svojevrsna misija SNP-a i mislim da bi tu misiju ono trebalo da ima i danas. U tom smislu razmišljamo o većem produkcijskom učešću kamernih formi, operskih i baletskih, s kojima bi se moglo lakše gostovati po Vojvodini, kao i prilagodljivijim scenografijama. Imam, takođe, utisak i da je ideja da se povežu i razmenjuju repertoare velika narodna pozorišta na nivou Srbije – Novi Sad, Beograd, Niš i Subotica - sada konačno blizu realizacije i da će biti finansijski podržana i sa republičkog i sa pokrajinskog nivoa. Time bi se, s jedne strane, pred novosadskom publikom našao niz novih naslova, a sa druge strane i naši bi ansambli dobili priliku da budu mnogo prisutniji na drugim scenama no što je to do sada bio slučaj.