Ne smemo zaglaviti u palanačkoj žabokrečini

REPERTOAR DRAME SRPSKOG NARODNOG POZORIŠTA IZVESTAN DO KRAJA GODINE, A POSLE TOGA...



 za sada ima novca za još dve premijere, obe do kraja ove godine: rediteljka Ana Tomović sutra počinje sa ansamblom rad na Bokačovom „Dekameronu”, a potom na red dolazi Šekspirov „Hamlet” u postavci Nikole Zavišića.



– „Dekameron” je pokriven sredstvima Republike, dobijenim na konkursu, dok je novac za produkciju „Hamleta” delimično obezbeđen od Grada u okviru kampanje „Šekspir u Novom Sadu”, ali verujem da ćemo uspeti da pribavimo i preostali deo koji nam nedostaje – kaže nam v.d. direktora Drame, glumac Aleksandar Gajin.



Sudbina repertoara planiranog za 2016. je, međutim, priznaje za sagovornik „Dnevnika”, više nego neizvesna ne samo zbog konkretnog smanjenja priliva iz Pokrajine koji je posledica krize buyeta APV, nego i zbog ukupnih političkih i društvenih okolnosti...

– Sledeća godina bi, recimo, trebalo da krene sa postavkom na sceni „Pera Dobrinović” remek dela nobelovca Ive Andrića „Na Drini ćuprija” u dramatizaciji i režiji Kokana Mladenovića. U planu je i „Razvojni put Bore Šnajdera” Aleksandra Popovića u režiji Predraga Štrpca, zatim koprodukcija sa Bitef teatrom „Tri žene” koju će potpisati Filip Markovinović, a predviđen je i autorski projekat Mie Knežević. U toku su pregovori sa Egonom Savinom da krajem tekuće sezone počne sa probama predstave koja bi premijerno bila izvedena na jesen, s tim što naslov još nije utanačen, a potom bi Andraš Urban radio Danila Kiša...



U ovom trenutku se ovako zamišljen repertoar čini prilično ambiciozan, jer veći deo ovih predstava ne može biti urađen uz minimum sredstava - kako se to obično kaže „uz pomoć štapa i kanapa”...

– Pokazali smo da možemo da napravimo i predstave koje SNP ne koštaju mnogo, ali ne možemo napraviti celu sezonu od jeftinih projekata, prazne scene, sanduka, kostima iz fundusa... Jednostavno nema smisla da nacionalno, repertoarsko pozorište baš u svim predstavama gradi poetiku od siromaštva.



U svakom slučaju, ne želim da se odreknem te pozitivne ambicioznosti repertoara jer ne mogu da dopustim da zbog trenutne situacije najstariji profesionalni teatar na ovim prostorima zaglavi u palanačkoj žabokrečini.

Na pitanje da li je bilo „sugestija” da zbog svega što se događalo u poslednje vreme možda ne bi bilo pametno da Kokan Mladenović sada postavlja „Na Drini ćupriju”, Gajin kaže da je s rediteljem postignut dogovor i da realizacija tog projekta u ovom trenutku zavisi samo od toga hoće li biti zatvorena finansijska kontrukcija. „Što ne znači da se za koji mesec i politika neće umešati”, dodaje sagovornik „Dnevnika”...



– Nijedna druga umetnost nije toliko podložna političkom uticaju kao pozorište. S jedne, strane politika često pokušava da ostvari svoj uticaj u teatru, a sa druge strane, i sam teatar često vuče benefite od kurvanja s politikom. Najteže je tu pronaći balans.Upravo slučaj Kokana Mladenovića o tome najbolje svedoči. On je sa „najvišeg nivoa” prokazan zbog izgovorene reči i bojim se da je SNP trenutno jedino pozorište u zemlji u kojem u ovim okolnostima Kokan može da režira. Strašno mi to liči na Titovu „presudu” o predstavi „Kad su cvetale tikve” i sve što se posle dogodilo sa piscem Dragoslavom Mihailovićem i rediteljem Borom Draškovićem, kojeg posle skoro tri decenije nije bilo u domaćem teatru. Ili na sudbinu Ljubiše Ristića kojem su zbog angažmana u JUL-u posle 2000. praktično zatvorena sva vrata. Mislim da ova kultura ne sme više sebi da dozvoljava to da se zbog izrečenog političkog stava, a pod uticajem politike, tek tako ljudi odstranjuju iz profesionalnog života.



Aleksandar Gajin kaže da će Drama Srpskog narodnog pozorišta u svakom slučaju učiniti sve da istraje u nastojanju da planirani projekti budu i realizovani, ali i priznaje da će, ukoliko na kraju bude nepremostivih prepreka, prevashodno onih finansijske prirode, neminovno morati da usledi redukcija repertoara što u krajnjoj liniji vodi postepenom razgrađivanju SNP-a i obesmišljavanju kulturne i umetničke misije ovog teatra.



– Nismo mi posebni u odnosu na zdravstvo, školstvo... ali naše je da kukamo na sav glas da pozorištu preti smrt. Svakako ne možemo da se bahatimo, ali ponavljam da, recimo, „Na Drini ćuprija” ne može da se napravi na temeljima filozofije nemaštine. Takođe, nama ljudi odlaze u penziju, napuštaju SNP i iz drugih razloga, a mi ne možemo nikog da zaposlimo, pa najmlađi član glumačkog ansambla danas ima 33 godine. Ipak, ako bi se sezona završila i sa ove četiri premijere, koje su, da kažemo, izvesne, ne bih smatrao da je neuspešna. Ima dosta i repriznog repertoara koji još uvek nije izigran, poput „Violoniste na krovu”. Ali se nadam da će država shvatiti da ako hoće da ima nacionalno,ozbiljno umetničko i evropski reprezentativno pozorište, ako hoće da ima dramu, operu, balet, da onda to mora i da plati. A ako neće...



Miroslav Stajić





Stigmatizacija Kokana Mladenovića

– Indikativno je koliko je u samom pozorišnom svetu strašno malo reakcija na „slučaj Mladenović” – upozorava Gajin. – Bili smo svedoci da je jedan „seks skandal” iz teatarskog klozeta proizveo neuporedivo veći odijum. Nažalost, očigledno je da se mnogi pozorišnici ili plaše da reaguju ili ne mogu da prevaziđu lični animozitet prema Kokanu Mladenoviću i prepoznaju opštost problema – da je u pitanju stigmatizacija jednog umetnika jer je svoje mišljenje izneo u javnost. Na stranu što je reč o itekako relevantnom pozorišnom stvaraocu, ne samo u okvirima Srbije nego i u regionu.