Značajne izložbe i nagrade obeležile proteklu godinu u Galeriji Matice srpske

Delovanjem i dobrom strategijom Galerija promoviše inovativne akcije koje doprinose pozitivnoj promeni u kulturnom i društvenom sektoru - rečeno je u obrazloženju nagrade „Živa” za liderstvo koju dodeljuje Forum slovenskih kultura, pod čijim je okriljem više od 110 muzeja iz 13 slovenskih zemalja. Nije zgoreg podsetiti na to da je jedan od najstarijih i najbogatijih muzeja nacionalne umetnosti od 18. do 20. veka pre šest godina bio i prvi dobitnik glavne nagrade „Živa“ za najbolji muzej.

– Proteklu godinu obeležilo je nekoliko velikih i važnih projekata za nacionalnu kulturu. Tokom proleća trajala je izložba “Đura Jakšić između mita i stvarnosti” koja je pravi primer kako jedna nacionalna ustanova čuva sećanje na velikana nacionalne kulture. Za Dan Galerije u oktobru otvorili smo postavku koja će se pamtiti, posvećenu Teodoru Kračunu, jednom od najvećih slikara 18. veka, zasnovanu na studiji prof. dr Miroslava Timotijevića. Ove dve izložbe za srpsku istoriju umetnosti biće zauvek trag u vremenu, jer su pomerile i tumačenja i shvatanja i razumevanja dvojice velikih slikara - kaže nam dr Tijana Palkovljević Bugarski, upravnica Galerije Matice srpske. – Protekla godina će se pamtiti i po poklonu Save Stepanova i po tome kako smo uspeli da održimo ideju poklanjanja i darivanja kao i učešća privatnih kolekcija u javnim. Sava Stepanov je kao likovni kritičar i teoretičar umetnosti pola veka sakupljao kolekciju ,koju je poklonio Galeriji, tako da je jedan privatni muzej sa 75 dela ušao u naš muzej i upotpunio onu prazninu koju nismo imali u savremenoj umetnosti.

Upravnica posebno izdvaja gostovanje GMS u Parizu sa izložbom “Sava Šumanović i tajna pod kupolom” na kojoj je na najbolji način predstavljen jedan srpski slikar u gradu toliko značajanom za njega, koji je i odredio razvoj srpske moderne umetnosti u prvoj polovini 20. veka. Uz najbolja Šumanovićeva dela, osvetljen je i njegov trajni doprinos Parizu, a to je stub u kafeu “La kupol” koji je oslikao ovaj naš veliki umetnik, što će zauvek ostati deo kulturnog nasleđa Francuske.

Tokom protekle godine bila je zapažena i izložba fotografija čuvenog francuskog umetnika Feliksa Nadara, kao nastavak saradnje sa Francuskim institutom, koju su kustosi GMS uspeli da približe publici inovativnim muzeološkim pristupom. Do 1. marta traje još jedna gostujuća izložba “Punktumi” sa delima iz Muzeja savremene umetnosti RS iz Banjaluke, koja predstavlja neka od vrlo značajnih imena umetnosti 20. veka i po rečima upravnice pokazuje da nije važno odakle je neka kolekcija ako nosi taj duh evropske umetnosti i vrhunskih umetničkih dela.

Važan segment delovanja Matičine galerije je rad na zaštiti i promociji srpskog kulturnog nasleđa u regionu. Stručnjaci GMS učestvovali su u otvaranju muzeja Srpske pravoslavne crkve u Sentandreji, povodom 800 godina autokefalnosti SPC, i time zaokružili decenijski posao na konzervaciji i restauraciji dela iz tog muzeja, a posebno na ikonostasu Arsenija Teodorovića, koji je posle sedam godina konačno dobio odredište i postao deo stalne postavke tog najvećeg srpskog muzeja izvan Srbije. Izložba printova sa postavke “Evropski fenomeni” gostovala je u Pečuju i Temišvaru, a u Banjaluci su bila izložena originalna dela. Ova izložba će naredne godine biti priređena u Umetničkom muzeju u Temišvaru kao vid saradnje dve evropske prestonice kulture.

– Godina za nama će ostati upamćena ne samo kod publike nego i u nauci jer su napravljeni veliki iskoraci u struci – ukazuje dr Tijana Palkovljević Bugarski. – Za publiku je posebno bila značajna izložba “Mladi biraju”, s kojom smo započeli godinu pokazujući da smo otvoreni muzej u kome se radi nešto što može da bude interesantno i dopadljivo i srednjoškolcima. Ta izložba je i nas pokrenula da razmišljamo drugačije i o kolekciji i o modelima prezentacije kulturnog nasleđa.

Priznanja institucija i nagrada publike

Koliko su postavke bile raznovrsne, toliko su različite bile i nagrade koje je Galerija ove godine dobila. Upravnicu GMS je na početku godine odlikovalo francusko Ministarstvo kulture Ordenom umetnosti i književnosti u rangu viteza za doprinos saradnji francuske i srpske umetničke scene i popularizaciju tih odnosa. Na predlog vladike bačkog Irineja, Matičina galerija je dobila Orden Srpske pravoslavne crkve sveti despot Stefan Lazarević za doprinos očuvanju srpskog kultunog nasleđa. Uz pomenuto priznanje “Živa” za liderstvo, a pred kraj godine stigla je i povelja “Kapetan Miša Anastasijević” za prepoznavanje značaja kulture i kulturnog nasleđa svojim projektima. Ovom spisku je pridružena i nagrada publike “Museum in short” za kratki promotivni film “Momentum” o izložbi Đure Jakšića rađen sa Akademijom umetnosti. Film je ušao u uži izbor od 12 u konkurenciji od 55 filmova iz 26 zemalja, ali mu je pripao ubedljivo najveći broj glasova publike.

- U taj film smo uneli svu energiju i entuzijazam, u njemu glume kustosi i konzervatori Galerije i on je dokaz da je nekad važnije imati dobru ideju i volju i da ne određuje uvek novac kvalitet nego da inovativnost i kreativnost mogu da pobede, naravno uz podršku građana - kaže upravnica GMS.

Nova godina će početi velikim gostovanjem u Narodnoj galeriji u Ljubljani, koja će, po mišljenju naše sagovornice, biti vrhunski primer kulturne diplomatije i prezentovanja nacionalne kulture. Na izložbi “Srpski modernizam 1880 - 1950 iz kolekcije GMS”, koja će biti otvorena 29. januara, biće predstavljeno jedno moguće viđenje epohe modernizma kroz 86 umetničkih dela od Uroša Predića, Paje Jovanovića, Stevana Aleksića do Milana Konjovića, Petra Dobrovića, Save Šumanovića i niza naših drugih velikih umetnika. Za Galeriju je ovo veoma važan događaj zbog saradnje dveju nacionalnih institucija istog nivoa, a sa druge strane prilike da se prvi put u Sloveniji na ovakav način predstavi ono najbolje iz naše nacionalne umetnosti.

U martu je planirana izložba Inspirisani Italijom sa delima iz kolekcije GMS nastala u okviru obeležavanja 140 godina diplomatskih odnosa Srbije i Italije predstavljena jesenas u Italijanskom institutu u Beogradu. U maju će biti izložba o predstavi žene u srpskom slikarstvu, a sledi postavka dela iz Poklon zbirka Nikole i Radmile Graovac, kao nastavak prezentovanja zbirki putem kojih se uvećava kolekcija.

- U 2021. ćemo ući sa izložbom “Novosađani biraju”, za koju ćemo pozvati najistaknutije ličnosti ovog grada da izaberu po jednu sliku iz naše kolekcije i tako opišu i neku svoju poziciju u ovom gradu, viđenje kulture, svojih profesija i odnos prema Novom Sadu kao budućoj evropskoj prestonici kulture - najavljuje Tijana Palkovljević Bugarski.

Galerija Matice srpske se poslednjih godina transformisala u moderan evropski muzej svojim programima otoren ka svim starosnim strukturama i interesovanjima publike. Upravnica posebno izdvaja njihovu dugogodišnju saradnju sa asocijacijom „Per art“ kojoj su omogućili da prostor Galerije bude mesto u kome mogu da realizuju svoje programe, ali i da pokažu da muzej zaista jeste mesto za sve.

– Osobe sa invaliditetom imaju tehničke mogućnosti da uđu u zgradu, prođu prostor, a kroz specijalne programe im je omogućeno da učestvuje u svemu onome što muzej nudi - kaže naša sagovornica. - „Per art“ je ovde obeležio 20 godina rada velikim projektom „Mi nismo čudovišta“ u kome su spojili umetnost, ples i neku vrstu aktivizma pokazujući koliko jesu deo ove zajednica koja mora mnogo više da bude otvorena za njih, da imaju svoje polje kreativnosti koje se sada ispoljilo u muzeju u saradnji sa koreografima, a prostor galerije i slike bili su inspiracija za stvaranje umetničkog dela. Tako smo pokazali da nije dovoljno samo pitanje fizičke pristupačnosti, nego i mentalne širine i otvorenosti ka svakoj vrsti drugosti.  

Nina Popov