U NOVI SAD NA FILMSKI FESTIVAL DOLAZI OSKAROVAC ZORAN PERIŠIĆ Čovek koji je naterao Supermena da poleti

Naime, zahvaljujući Perišićevom sistemu specijalnih efekata, poznatom pod imenom “Zoptik”, glumac Kristofer Riv je onako ubedljivo leteo u filmu “Supermen” Ričarda Donera, što je Perišiću 1978. i donelo Nagradu Američke akademije filmskih umetnosti i nauka, kao i Nagradu Bafta, a osam godina kasnije biće nominovan u kategoriji najboljih vizuelnih efekata za ostvarenje „Povratak u Oz” Valtera Murča.

Zoran Perišić rođen 16. marta 1940. godine. U svet filma uleteo je 1964, baš kao i mnogi iz njegove generacije tada mladih Beograđana, zahvaljujući snimanju već legendarne koprodukcije “Dugi brodovi” sa Sidnijem Poatjeom, Ričardom Vidmarkom i Bebom Lončar u glavnim ulogama. Naime, pored glavne filmske ekipe postojala je još jedna, koja je snimala film o filmu i kojoj je nedostajao prevodilac. Pošto je ponešto znao i o snimateljskom poslu, tada mladi student postao je asistent kamermana Vladete Lukića, za koga i danas kaže da mu je bio najveći učitelj u životu. „Ja sam manje-više samouk, jer sam odmah posle “Dugih brodova” otišao u Englesku, a u to vreme tamo još nije bilo filmskih škola”, ispričao je svojevremeno Perišić.

Međutim, želja da se bavim filmom bila je jača, te je najpre počeo da snima reklamne filmove, jer je primarni cilj bio da postane član sindikata filmskih radnika, budući da je to bio preduslov za bilo kakav ozbiljniji posao u svetu sedme umetnosti. „Snimao sam reklamni film o jednoj maloj firmi, koja je proizvodila kvake za vrata i prozore. Mada su te kvake radili u šupama, u koje sam jedva uneo reflektore, na mom filmu izgledali su kao prava, pravcata fabrika. Tako je počelo moje bavljenje specijalnim efektima -  filmskim trikovima i iluzijama”, prisetio se Perišića, čija je prvi ozbiljniji angažman bio vezan za legendarnu “Odiseju 2001” Stenlija Kjubrika.

Naime, proslavljenom režiseru nedostajali su ljudi za rad na tzv. trik-stolu, jer u to vreme je bilo malo iskusnih u tom poslu, a potrebe filma, koji je gotovo ceo sastavljen iz filmskih trikova, bile su ogromne. „Njima se dopalo kako radim, a meni je opet bilo važno da samo budem u takvoj ekipi, kaže srpski “oskarovac”. „Tako sam upoznao Daga Trambla, jednog od prvih režisera filmskih trikova, koji je kasnije osnovao veliku firmu u SAD. To je bilo vreme kada su rođeni koreni Zoptika. Naime, adaptirali smo već postojeće tehnike trikova i primenili ih na sasvim nov način, što se pokazalo veoma efektnim u završnim scenama Odiseje”, otkrio je Perišić, koji će usavršiti osnove “Zoptika”.

Inovator i pisac

Osim Zoptic Front Projection sistema, Perišić je vlasnik još nekoliko patenata, među kojima i za Z3D System for Stereoscopic Cinematography. Pored toga autor je i nekoliko stručnih publikacija, ali i SF romana „Vanzemaljac zvani Fredi”. 

U to vreme Ričard Doner je počeo pripreme za snimanje prvog “Supermena”. Najveći problem ekipe bio je kako ubedljivo snimiti letenje glavnog junaka iznad Metropolisa. Godinu dana su na tome radili, ali rezultati nikako nisu zadovoljili potonjeg autora superpopularne franšize „Smrtonosno oružje.”

Tek, kada se ekipa našla u cajtnotu, obratili su se Perišiću i dali mu sredstva i rok od šest nedelja da uz pomoć „Zoptika” natera Supermena da na setu poleti. „Uslov je bio da, ako sistem ne zadovolji Donera, moram da vratim sav novac koji su mi dali. A  već sam bio u dugovima do guše. Ali bio sam ubeđen da moj sistem vredi”, prisetio se Prišić, koji će manje od dve godine kasnije upravo zahvaljujući činjenici da je Supermen leteo - dobiti Oskara.

Njegov patentirani izum koristiće Ričard Lester, koji je potpisao drugi i treći nastavak „Supermen” franšize, a biće korišćen je i u mnogim drugim SF filmovima britanske i holivudske proizvodnje, u kojima se Perišić sve češće potpisuje kao reditelj vizuelnih efekata.

Sam će, pak, 1986. godine debitovati i kao reditelj naučno-fantastičnog igranog filma “Leteći banditi”, kada je projekat napustio Brajan Haton, kod nas dobro znan po filmu „Kelijevi heroji” sa Klintom Istvudom i Telijem Savalesom, koji je delom sniman i u Beočinu. Nekoliko godina kasnije Perišić će potpisati i dečji film „Feniks i magičnin ćilim” sa ser Piterom Justinovim. Poslednji veliki Perišićev projekat, pre no što se povukao u zasluženu penziju, bio je blokbaster „Alpinista” sa Silvesterom Stalonem, gde je takođe korišćen „Zoptik”. 

M. Stajić