U MSUV predstavljena knjiga „Nacija, žanr“ Dragana Jovićevića

O knjizi su govorili kritičar Miroljub Stojanović, reditelj Stevan Filipović i autor. Moderator razgovora bio je Nebojša Milenković, koji je primetio da, „pored zavidne erudicije, naučne aparature, i smisla za kontekst, ozbiljnog poznavanja popularne kulture, književnosti, i muzike, Dragan Jovićević poseduje i nešto što je podrazumevajuće, a u našoj kulturi toliko retko. On je, naime, kritičar sa stavom“. S takvim pristupom, izražavajući stavove, i zapravo pozivajući na polemiku, kako primećuje Milenković, Jovićević u ovoj knjizi govori i ima stav gotovo o svim srpskim filmovima, snimljenim u poslednjih tridesetak godina.

Prateći pregled razvoja filmskih žanrova u Srbiji, posebno u 21. veku, „kada su se mnoge nacionalne teme prelile u umetnost filma“, autor svoje teze obrađuje kroz pet poglavlja: „Recepcije žanra“, „Mapiranje žanrova novog srpskog filma“, „Formiranje nacionalnog žanra“, „Žanrovska stremljenja u novom srpskom filmu“ i „Ogledi o nacionalnom žanru“. Knjiga „Nacija, žanr“ nastala je kao proširenje i dorada doktorske disertacije „Žanrovska istorizacija i teorijsko-žanrovska problematizacija: srpski film od 1999. do 2009. godine“, koju je Dragan Jovićević odbranio 2016. na Fakultetu dramskih umetnosti.

- Doktorat se završava s 2009. godinom i tu je bila moja teza da li je sa nastankom nove države zapravo rođen i nacionalni film. To je jedna od vrlo voljenih teza načelno u teoriji, i da kažem u postmoderni, gde zapravo ta kanonizacija žanra podrazumeva da se u film utiskuju i ono što se zovu nacionalne traume – ukazuje Dragan Jovićević, dodajući da je u međuvremenu bilo još promena granica, naziva država i da se sve to odražavalo na film, koji je takođe doživljavao promene.

Od doktorata je vrlo malo ostalo u knjizi, dodaje Jovićević, jer je knjiga tražila proširenje istraživanja, koje je podrazumevalo i uvid u to kako je do svega toga došlo, i osvrt na istorijski period Jugoslavije i jugoslovenskog filma, a zatim i na kasnije periode. Kao nekakvu granicu, uzeo je 2008, jer, kako objašnjava, posle te godine neke ključne traume, koje su se ticale granica zemlje, došle su do svog finala.

- Pošto se bavim nacijom, prosto sam morao da definišem neku godinu, jedan graničnik odakle bih krenuo, a znamo koliko je puta dotle zemlja menjala granice, tako da sam se vodio granicom, jer je to jedna od karakteristika koje definišu naciju. Naravno, ostale karakteristike su zastava, grb, himna, i one se sve prelivaju u žanr. Nacionalni žanr, srpski žanr u ovom slučaju, treba da ima sve te karakteristike koje imaju i ti nacionalni simboli. Otud i ova naslovna strana koja je zapravo srpska trobojka, sastavljena od kadrova. Nismo intervenisali na njima, ovo su integralni kadrovi iz filmova, koji imaju te filtere crvene, plave i bele boje i čine tu trobojku. Oni su paradigma srpske kinematografije. S druge strane, mi vidimo jednu opsesiju nacionalnim temama, kriminalom, i modernim pričama koje su bile dominanta tog srpskog filma – pominje Dragan Jovićević.

Za Miroljuba Stojanovića, urednika ove knjige, koji je od prvog dana učestvovao u njenom nastanku, ovo nije samo knjiga o žanru, već je i svojevrsna enciklopedija srpskog filma, ali je i jedinstveni kritički vodič kroz srpski film. Ova knjiga prevazilazi svoj žanrovski kontekst i svoje žanrovske poglede, ističe Stojanović, i dodaje da je ona barometar ne samo onog što se dešavalo u srpskom filmu u ovom milenijumu, čak i onog što je prethodilo milenijumu, nego je fantastičan reper za hijerarhizaciju. On takođe potvrđuje da je ovo knjiga sa stavom, hrabra, zato što zapravo potpuno preokreće i demistifikuje žanrovsko polje srpskih filmskih referencija.

- Kada čitate nacija i žanr, to zvuči bombastično, i jako, a u stvari knjiga je sve, samo ne taj bombastični naziv. U knjizi prvo dekonstruišemo i redefinišemo, i pokušavamo da se prisetimo nekakvih definicija ili pokušaja definicija pojma žanr, ili pojma nacije, što je ključna stvar, upravo ta polemika, koju ova knjiga izaziva, i od koje ne može da pobegne. Razgovor o ovoj knjizi ne može da pobegne od razgovora o polemici. I onda svaka tema koje se dohvati, na neki način je tako u tom duhu prezentovana. Imamo obojenost ličnim stavovima koja je nužna, ali ne tolika da će da „zagadi“ upotrebnu vrednost kao udžbenika, ili naučnu metodologiju koja je jako važna – smatra Stevan Filipović.       

Dragan Jovićević je novinar, pisac, muzički teoretičar, filmski kritičar i autor. Doktorirao je na Fakultetu dramskih umetnosti, a diplomirao je i na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu. Objavio je nekoliko knjiga o filmu: „Krugovi i kletve“ (2010) i „Izgubljeni svetovi srpskog filma fantastike“ (sa Jovanom Ristićem, 2014) oba u izdanju FCS, zatim roman „Poslednja kap“ (Admiral buks, 2016), kratke priče, eseje i naučne radove iz oblasti filma i kulture. Urednik je kulturne rubrike u nedeljniku NIN. Sarađuje s brojnim domaćim filmskim festivalima.

N. P-j.