Treći čin umetničke instalacije Đorđa Lazića Ćapše: Vraćanje prostora čoveku

treću takvog tipa u svojoj stvaralačkoj karijeri, a kakva u umetničkim krugovima na našem i širim prostorima nije viđena. Bezmalo čitava površina atrijuma, koji je dug 44 metra, širok 6,75 i visok 10 metara, biće ispunjen „eksponatima“ - likovnim elementima koji zajedno tvore kompoziciju, koju je on nazivao „Kretanje prostora“. To je ujedno i naziv izložbe, koja se zapravo nadovezuje na prethodnu, otvorenu 2006. u galeriji „Karlovačka umetnička radionica“ pod nazivom „Rađanje prostora“, a ova pak na izložbu nastalu 1990. u sklopu proslave tri veka Seobe Srba u Sremskim Karlovcima.

Kako je u jednom od prethodnih intervjua za „Dnevnik“ sam umetnik rekao, u pitanju je veoma složena skulptura za realizaciju, zahvat u kom pokušava da se bavi problematikom prostora podstaknut činjenicom  da je današnji čovek ostao bez prostora koji bi mogao nazvati svojim i doživljavati ga tako.

Deset kubnih metara zemlje

Za ono što stvara Ćapši će biti potrebno oko 10 kubnih metara zemlje, što za trodimenzionalne elemente, što za realizaciju njegovih zamisli u parteru. Specifičnost ove postavke i kompozicije  je i u tome što traje koliko i izložba. Publici će biti omogućeno mesec dana da pokuša da iščita poruke koje nosi. Kada izložba bude zatvorena, postavka nestaje i vraća se tamo odakle je materijal i uzet. U prirodu.

- Kroz materijale iz prirode, kompozicione elemente od kojih stvaram određene oblike, pokušavam da čoveku koji je zarobljen, po mom mišljenju civilizacijom i njenim dostignućima, pogotovo danas u vreme savremenih tehnologija zbog kojih se ljudska privatnost gubi i nestaje, pružim nešto što mu je oduzeto i što bi moglo da se nazove njegovim ličnim prostorom - objašnjava Ćapša. - U suštini svi prostori su nam uzeti, svaki ima naziv i nečemu služi, ali su na taj način izgubljeni za pojedinca i on ne može da mu menja funkciju i nazove ga svojim. Ovde pokušavam pojedincu da ponudim prostor koji nema ime, ali koji će on da doživi kao svoj, sa kojim će on kada uđe u njega da komunicira, i nazove ga kako smatra i oseti da treba. Njegovo je samo da uđe, da se oslobodi svih predrasuda u traženju nekakvih imena, značenja i funkcija prostora, i da pokuša da se okrene sebi, svom doživljaju. Sve ovo ovde ima svoju priču i kroz likovnu apstraktnu formu odašilje poruku, koju čovek treba da iščita do nivoa koji on može, bez unapred datog tumačenja.

Po Ćapšinim rečima, materijali koje koristi i tehnologija koju je u ovom projektu počeo da primenjuje, se oslonjaju na tradiciju gradnje stambenih objekata od prirodnih materijala iz okruženja mnogih kultura u svetu. Zemlju, slamu, drvo, trsku koristi da gradi neke svoje forme koje jesu apstraktne, ali u službi osnovne ideje.

- Koristim prirodne materijale i oblike u kompozicijama zato što su genetski zapisani u čoveku, i on se, prepoznajući trsku, zemlju, slamu, kao nešto što mu je blisko, maksimalno otvara prema tom novostvorenom prostoru i tada se komunikacija između prostora i pojedinca može ostvariti na najdirektnijem nivou - napominje naš sagovornik. - Svaki čovek bez obzira na likovno obrazovanje, treba čim uđe da ima pozitivan doživljaj. Moja ideja je da ovaj prostor odaje pozitivnu energiju i da se čovek kada uđe u njega oseća dobro. To je važno kako bi se on otvorio i da bi njegova komunikacija sa prostorom mogla maksimalno da se ostvari. Nastojim da putem oblika, materijala, boje - svih elemenata koji ne pripadaju jeziku kao formi, ali jesu jezik i to vrlo čitljiv za sve ljude na zemaljskoj kugli, bez posrednika - stvorim nešto što će biti lep doživljaj za svakog pojedinca.

Lazić planira da kompoziciju završi početkom septembra, što je mnogo kraći period od onog kada je stvarao prethodnu, a za nju je utrošio devet meseci, kako kaže, onoliko vremena koliko je potrebno da se rodi čovek.  Sadašnja izložba se oslanja na prethodnu budući da tretira prostor na isti, specifičan način, s tom razlikom što su  dimenzije atrijuma, pružile mogućnost umetniku koju nije imao prošli put.

- Prostor ima veću visinu i omogućava mi da naglasim vertikale koje su vrlo važne u ljudskom doživljaju - priča Ćapša. - Čovek kada dođe u lošu životnu situaciju, ima potrebu da podigne glavu ka nebu i to je potpuno prirodno. Ja tu potrebu njegovu pokušavam ovde da naglasim i zato će prvi deo izložbe biti malo teskoban svojim oblikom. Pritiskaće čoveka u fizičkom smislu da bi, kada izađe iz toga, vertikala došla do punog izražaja. U tom momentu će pogled da mu seže do vrha i da se završi u nebu. To je nešto što je  prostor u atrijumu ponudio, što ću kroz ovaj rad pokušati maksimalno da naglasim i iskoristim. Izložba će imati i dodatnu dimeziju. U jednom tunelu  će biti projektovane fotografije sa prethodne dve izložbe i možda emitovan film o poslednjoj postavci Svetlane Miljanić sa RTV-a.

Zorica Milosavljević