Snežana Mišić, istoričarka umetnosti: Mesto umetnika u društvu
NOVI SAD: Istoričarka umetnosti dr Snežana Mišić, muzejska savetnica i programska direktorka Galerije Matice srpske ovogodišnja je dobitnica nagrade “Mihailo Valtrović”. Ovo priznanje Muzejskog društva Srbije dobila je kao autorka izložbe “Đura Jakšić. Između mita i stvarnosti” koja je priređena prošle godine, a povezala je dve nacionalne muzejske ustanove Galeriju Matice srpske i Narodni muzej u Beogradu na zajedničkoj realizaciji ove postavke o jednom od najznačajnijih srpskih slikara 19. veka.
Delo Đure Jakšića odabrali ste za temu vaše doktorske disertacije iz koje je proistekla nagrađena izložba, a zatim nedavno i monografska publikacija o ovom izuzetnom umetniku. Šta vas je u kompleksnom umetničkom opusu ovog stvaraoca posebno privuklo da višegodišnje istraživanje posvetite upravo njegovom delu?
Više je razloga koji su me opredelili za preispitivanje slikarskog opusa Đure Jakšića. Tu su svakako savremena istraživanja nacionalne i evropske umetnosti i vizuelne kulture 19. veka koja su otvorila brojna pitanja vezana za društvene i ideološke sadržaje umetnosti, i mesto umetnika u društvu, kao i činjenica da je prošlo više od četrdeset godina od poslednjih objavljenih studija o njegovom slikarstvu. U vezi sa tim jeste i želja da se novim iščitavanjem i tumačenjem iznova „rehabilituje” Đura Jakšić slikar, značaj i mesto koje njegovo slikarstvo ima u sistemu srpske umetnosti i vizuelne kulture, ali i u širim evropskim okvirima.
Naslovljavajući izložbu „Između mita i stvarnosti“ predstavili ste ovog “modernog tragičnog junaka“, koji je bio i osporavan i hvaljen, kao i protivurečnosti koje su ga pratile. Uz to njegov likovni opus dopunjen je i građom iz života i književnog stvaralaštva. Koliki je izazov za istraživača upravo takav sveobuhvatni pristup delu jednog umetnika?
Kada imate umetnika poput Đure Jakšića, slikara i književnika, sveobuhvatan pristup je jedini mogući, a samim tim i veliki izazov. Umetnika i njegovo stvaralaštvo ne možemo posmatrati i razumeti izvan vremena u kojem je živeo i stvarao, tako da je bilo neophodno pozicionirati Jakšića u širi kontekst političkih, društvenih i kulturnih događaja koji su determinisali period njegovog stvaralaštva koji započinje Revolucijom 1848. a čiji kraj je u 1878, godini okončanja nacionalne borbe za oslobođenje od Otomanske vlasti i sticanja srpske nezavisnosti. S druge strane, slikarski opus Đure Jakšića nemoguće je tumačiti mimo njegovog književnog rada, jer su slikarstvo i književnost povezani, istovremeno se i integralno manifestuju, što predstavlja jednu od osobenosti i vrednosti njegovog umetničkog stvaralaštva.
Iako ovu godinu završavamo u specifičnim okolnostima koje nam je nametnula pandemija koronavirusa, Galerija Matice srpske je tokom proteklih meseci uspela da očuva svoje programe prilagođavajući se ovoj za sve teškoj situaciji. Na čemu sada radite u Galeriji?
Tokom proteklih meseci imali smo vrlo uspešne onlajn kampanje poput GMS s vama kod kuće, i trenutno aktuelnu Budi uz umetnost. Međutim, kako nijedan onlajn sadržaj koliko god dobar i kvalitetan bio ne može zameniti osećaj neposrednog kontakta sa umetničkim delom u njegovom prirodnom/muzejskom okruženju, u Galeriji se trudimo da, uz poštovanje svih preporučenih epidemioloških mera, našim posetiocima pružimo programe i sadržaje u kojima mogu individualno učestvovati i uživati, kao što su programi Prepusti se umetnosti u „sobi za meditaciju”, Porodični vodič. Iako nas je pandemija korona virusa poremetila u realizaciji programa za posetioce, nije u pripremi brojnih projekata koji nas očekuju u naredne dve, za nas veoma važne, godine u kojima ćemo obeležiti titulu „Novi Sad – Evropska prestonica kulture” i veliki jubilej 175 godina od osnivanja Galerije.
Opredelili ste se pri postavci izložbe za moderni model prezentacije koji uključuje i sve savremene tehnološke mogućnosti, što je svetski trend današnje muzelogije. Koliko naša muzeologija, po vašem mišljenju ide u korak sa ovim inovacijama kako bi i mlađoj populaciji približili svoje postavke?
S obzirom na razvoj i dominantnost savremenih informacionih tehnologija na globalnom nivou u poslednje dve decenije, neminovno je bilo da ih i naši muzeji prihvate i implementiraju u svoj rad, kako onaj svakodnevni, tako i u domenu prezentacije muzejskih predmeta, izložbi, programa. Proteklih nekoliko meseci usled pandemije korona virusa i preporučenih epidemioloških mera muzeji su „prinuđeni” da gotovo kompletnu programsku aktivnost prenesu na internet i učine je viralnom. Kada govorimo o publici/posetiocima, poseban izazov je privući i pridobiti mlađu populaciju, mlade ljude, i na njima prihvatljiv i razumljiv način približiti nacionalnu kulturnu baštinu. Što se tiče Galerije Matice srpske mi se godinama unazad trudimo da idemo u korak sa savremenom muzeološkom praksom, da različite modele prezentacije usvojimo i prilagodimo našim uslovima, našoj publici, u čemu smo, slobodno mogu reći, uspešni, i prepoznati kao primer dobre prakse u zemlji, ali i u regionu.
Na izložbi su predstavljena Jakšićeva dela iz različitih muzejskih kolekcija, a tokom njene pripreme pronađena je u privatnom vlasništvu i jedna njegova do sada nepoznata slika. Šta za istoričara umetnosti koji se bavi nacionalnom umetnošću 19. veka znače ovakva otkrića i koliko je često u prilici da do njih dođe?
Takva otkrića su danas, nažalost, veoma retka, jer se najveći deo likovnih opusa srpskih slikara 19. veka već nalazi u muzejskim kolekcijama, kao i u crkvama i manastirskim riznicama, dok su njihova dela u privatnom vlasništvu uglavnom popisana i katalogizovana. Stoga pojava javnosti, mislim pre svega na onu stručnu, nepoznatih dela predstavlja pravo iznenađenje i otkriće, i istovremeno otvara mnoga pitanja, koja često dovode i do novih sagledavanja i tumačenja pojedinih umetničkih opusa.
N. Popov
