Retrospektivna izložba Vladimira Veličkovića u Landernu: Divni pakao koji se zove slikarstvo
U Landernu, gradiću u francuskoj Bretanji nedaleko od Bresta, u toku je retrospektiva srpskog i francuskog akademika Vladimira Veličkovića (1935 - 2019).
Postavku je organizovala fondacija porodice Lekler u bivšem kapucinerskom samostanu, u kojem su proteklih nekoliko godina realizovane izložbe Huana Miroa, Žana Dibifea, Alberta Đakometija, Pabla Pikasa i Henrija Mura. Dakle, Veličković se našao u jako dobrom društvu, a slike i crteži prikazani na ovoj retrospektivi obuhvataju njegovo stvaralaštvo od kraja 1950-ih do poslednjih slika, velikih platna dugih pet metara.
Vladimir Veličković rodio se 1935. u Beogradu gde je i završio arhitekturu 1960. Njegov je opus obeležen i studiranjem u Zagrebu, u Majstorskoj radionici Krste Hegedušića, tokom 1962 i 1963. Godine 1965. nagrađen je na Bijenalu u Parizu, a već sledeće godine odlučio se definitivno preseliti u francusku prestonicu. Ugled koji je u Francuskoj stekao zaista je izuzetan: uostalom, od 1983. do 2000. predavao je na pariškoj Likovnoj akademiji (poznatoj École Nationale des Beaux-arts), a 2005. je postao i član francuske Akademije lepih umetnosti - u Srpsku akademiju nauka i umetnosti primljen je 1985.
Veličković uskoro u Novom Sadu
Kako „Dnevnik” saznaje, i novosadska publika će, u organizaciji Srednjoevropskog kulturnog centra i galerije „Stuarts”, u drugoj polovini februara biti u prilici da vidi izložbu radova Vladimira Veličkovića. Postavka će obuhvatiti njegove odabrane crteže, grafike i slike rađene kombinovanom tehnikom.
“Jedna od najvećih vrednosti École Nationale des Beaux-arts upravo je njen internacionalni karakter. Takav je bio i atelje profesora Vladimira Veličkovića”, priseća se slikar Bogdan Pavlović, rođen u Beogradu, koji je studirao kod Veličkovića u Parizu, gde i danas živi. “Njegova je klasa bila okrenuta prvenstveno crtežu i slikarstvu, ali se dijapazon likovnih pristupa u njoj protezao od apstrakcije, fantastične i lirske figuracije do fotorealizma i novih ekspresivnih tendencija, a bilo je i čisto fotografskih pristupa. Vlada Veličković bio je izuzetna osoba i pružio nam je mnogo, a pre svega pozitivan stav prema umetnosti i životu. Često je govorio: Morate naći svoj likovni put i svim se srcem baciti u ovaj divni pakao koji se zove slikarstvo.”
Izložba u kapucinerskom samostanu u Landernu otvorena je do 26. aprila, a kustos je poznati francuski istoričar umetnosti Žan-Luk Šalumo.
M. Stajić
