Reporteri "Dnevnika" dobili priliku da zavire u biblioteku Manastira Jazak

U većini tih manastira u proteklih desetak godina oformljene su biblioteke zahvaljujući jedinstvenom projektu „Katalog biblioteka fruškogorskih manastira“. Reporterima lista „Dnevnik“ ukazano je poverenje i pružena jedinstvena prilika da posete biblioteku ženskog manastira Jazak, jednu od najleših. U posebnom delu nalazi se lepo uređena, pedantno održavana prostorija, u kojoj su na policama brižljivo poslagane i zavedene knjige. 

Verovatno ne bi bilo nje kao i mnogih drugih da 2009. godine, na godišnjoj Skupštini bibliotekara Srema u Rumi, nije otvorena izložba na kojoj su predstavljene biblioteke fruškogorskih manastira, a gde se i rodila ideja da bi bilo značajno ne samo popisati knjige, već napraviti pravi „pregled situacije“ i pomoći manastirima da oforme biblioteke, da knjige urede po bibliotečkim pravilima, da svaku pečatiraju i zavedu.

U manastiru Krušedol nalazi se neobična biblioteka - legat pravnika Dimitrija Ćamilovića. Rodom je bio iz Vučitrna na Kosovu i Metohiji, ali je između dva rata izbegao u Ameriku.  

- Tokom boravka u Americi setio se da je kao student bio u manastiru Krušedol gde je sahranjen kralj Milan Obrenović, te se obratio pismom igumanu s molbom da, u njegovo ime, zapali sveću na grobu kralja – kazala je Vera Novković. - Tako je počela prepiska između njih dvojice tokom koje je Ćamilović, u razmaku od dve ili tri godine, svakog dana slao paket knjiga manastiru. 

- Na ideju tog projekta došla je bibliotekarka - savetnica Vesna Petrović iz Sremske Mitrovice, koja je očekivala da će ceo posao biti završen za pet godina, ali se nažalost prevarila – objasnila je direktorka Srpske čitaonice u Irigu Vera Novković, ustanove koja je nosilac projekta. – On traje 12 godina, jer je dugo bio zapostavljen. Pored toga, nailazili smo na nepoverenje, pa smo morali strpljivošću, dopreti do monaha i steći poverenje. Prvi koji je pružio ruku je arhimandrit Stefan iz manastira Velika Remeta gde je i opremljena prva biblioteka. Tamo već deceniju održavamo stručni skup „Manastiri i biblioteke- čuvari kulturne baštine“, na kojima su učestvovali bibliotekari, istoričari, i drugi stručnjaci iz različitih oblasti.

Svrha formiranja manastirske biblioteke, pojasnila je Vera Novković, je očuvanje kulturne baštine, jer da smo nakon Drugog svetskog rata posedovali spiskove blaga naših manastira mnogo lakše bismo mogli potraživati ono što je okupator ukrao tokom vihora rata. 

- U manastirskim bibliotekama najčešće se mogu naći religijske knjige, potom iz oblasti umetnosti, književnosti ali one nisu otvorenog tipa. Njih koriste samo monasi koji ipak izlaze u susret stručnjacima za potrebe izrada naučnih radova – naglasila je Vera Novković. – Do sada su gotovo sve biblitoteke fruškogorskih manastira opremljene, neke su u lepom prostoru poput one u manastiru Jazak ili Grgetegu, dok su neke nešto skromnije. Uz pomoć biblioteke Matice srpske, Narodne biblioteke, Pravoslvnog bogoslovskog fakulteta, Patrijaršijske bibliotke, arhiva i drugih ustanova kulture manastirima je darivano oko 25.000 knjiga. U saradnji s Fakultetom tehničkih nauka u Novom Sadu poklonjen im je i poseban program za obradu knjiga, a radimo na tome da monahe obučimo za inventarisanje i unos podataka u elektronsku bazu.

U okviru ovog projekta štampani su katalozi za stare štampane knjige, za rukopisne knjige i katalog poklon biblioteke Dimitrija Ćamilkovića u manastiru Krušedol, kao i publikacija „Biblioteka fruškogorskih manastira u 21. veku„.

Silvia Kovač