Rehabilitaciji tvrđave u Baču evropski Granpri za kulturno nasleđe

Nagrada je dodeljena na završetku prvog samita o evropskom kulturnom nasleđu, održanom u Berlinskom kongresnom centru, u prisustvu nemačkog predsednika Franka Valtera Štajnmajera, koji je tom prilikom poručio da „ako želimo ponovo da otkrijemo vrednosti za koje se Evropa zalaže, evropsko kulturno nasleđe je ključna referentna tačka, izvor inspiracije i snage za budućnost”...  

Među 29 laureata iz 17 zemalja, koji su na prigodnoj svečanosti dobili priznanja za impresivna dostignuća u istraživanju i očuvanju nasleđa, kao i podizanju svesti o njegovom značaju, dodeljeno je ukupno sedam Gran-pri nagrada za „najizvrsnije od svih nagrađenih inicijativa”. Tako se Bač našao u društvu Sanatorijuma doktora Barnera u Braunlageu u Nemačkoj i Vizantijske crkve Svete Nedelje u grčkom Naksosu, koji su takođe nagrađeni u kategoriji konzervacije. Gran-pri su dobili i Evropski protokol o preventivnoj zaštiti, u kategoriji istraživanja, zatim u kategoriji posvećenosti norveški muzeolog  Tone Sinding Seinsvik, kao i vlasnici bunara Argual i Tazakorte na Kanarskim ostrvima, dok je u oblasti edukacije nagrađen finski obrazovni program „Kulturni skok”.

Priznanja su uručili legendarni tenor Plasido Domingo, predsednik Evrope Nostre, i Tibor Navarčić, evropski komesar za obrazovanje, kulturu, omladinu i sport, koji je ocenio da će nagrađeni „biti izvor inspiracije za druge i pomoći u izgradnji mostova između ljudi iz različitih sredina”. On je istovremeno i najavio da će Evropska komisija koncem ove godine predstaviti Akcioni plan za kulturno nasleđe „kako bi se osiguralo da zajednička posvećenost u očuvanju kulturnog nasleđa ostane glavni prioritet na političkoj agendi Evropske unije”.

Obrazlažući nagradu konzervaciji Tvrđave Bač, članovi stručnog žirija Evrope Nostre istakli su da je reč o interdisciplinarnom projektu koji je ne samo uspeo da sačuva i obnovi ostatake impresivne fortifikacije građena u periodu od 14. do 16. veka, već je u celu priču uneo i jaku obrazovnu komponentu. Posebno priznanje je odato sinergiji koju su uspeli da ostvare akteri projekta: Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture kao inicijator i nosilaca projekta čiji je autor arhitekta-konzervator dr Slavica Vujović, zatim Opština Bač kao osnivač Fonda „Vekovi Bača“, Tehnološki fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, gde su istraživani novi materijali u kulturnom nasleđu, te Muzej Vojvodine, koji je u potpuno obnovljenoj Donžon kuli priredio postavku arheološkog materijala (autor Nebojša Stanojev).

– Divan je osećaj kada na ovakvom događaju prozovu Srbiju – kaže za „Dnevnik” dr Slavica Vujović, kojoj je u Berlinu i uručen Gran-pri. – Naša zemlja je dobila ove godine tri nagrade Evrope Nostre: uz Bač, koji je nosilac i Gran-prija, odato je priznanje i istraživanju i katalogizaciji likovne zbirke dvorskog kompleksa na Dedinju, kao i obnovi Konaka knjaza Miloša u Bukovičkoj banji. To je ogromno priznanje za našu zemlju, pogotovo u kontekstu Evropske godine kulturnog nasleđa. 

Podsetimo, Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture je najpre 2003. započeo sa istraživanjima i interventnim radovima na Donžon kuli bačke tvrđave, čije je oživljavanje poslužilo kao nukleus iz koga je 2006. nastao projekat “Vekovi Bača”, donoseći integrativni i holistički pristup konzervaciji  nasleđa i novi metodološki okvir za rad. Ovaj pristup podrazumevo je simultani rad na terenskim istraživanjima, rad na konzervaciji i rad na edukaciji i podizanju svesti lokalnih aktera i struke o vrednostima ovog spomenika i šireg okruženja.

Generalno gledano, posle 15 godina fokusiranog rada, efekti nagrađenog projekta integrativne zaštite Tvrđave daleko su prevazišli okvire konzervatorske struke i zaštite pojedinačnog spomenika i prerasli u platformu koja ima za cilj oživljavanje čitavog kulturnog predela Bača. Predela koji uključuje i Franjevački samostan iz 12. veka, i pravoslavni manastir Bođani iz 1. veka u čijoj je crkvi freskoživopis Hristofora Žefarovića, i turski hamam iz 16. veka... sve toponime koji ovu sredinu kandiduju za stavljanje na listu svetske kulturne baštine.

M. Stajić