Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Novi Sad
  • Bačka Palanka
  • Bačka Topola
  • Bečej
  • Beograd
  • Inđija
  • Kragujevac
  • Leskovac
  • Niš
  • Pančevo
  • Ruma
  • Sombor
  • Stara Pazova
  • Subotica
  • Vršac
  • Zrenjanin

Preminuo Kristo, čovek koji je umotao Rajhstag

05.06.2020. 09:58 10:06
Piše:
Foto: Youtube Printscreen

Bugarski umetnik Kristo, najpoznatiji po „pakovanju” znamenitih građevina te prekrivanja čitavih ostrva tkaninom, umro je u 85. godini u svom domu u Njujorku.

“Umotani Rajhstag tokom dve sedmice obišlo je pet miliona ljudi.  A dugo smo verovali da taj naš rad uopšte nije moguć”, govorio je umetnik rođen 1935. kao Hristo Vladimirov Javašev u Gabrovu, koji je iz Bugarske prebegao 1957. Na ideju da umotaju celu zgradu on i njegova supruga Žan-Klod Deno de Gilebon došli su pre šest decenija, pri tome smatrajući da bi najbolju poruku poslali umotavanjem nekog parlamenta ili zatvora. Ipak, realizacija takvog poduhvata nije bila jednostavna, pa su krenuli od lakšegpoduhvata - galerije. Tako će prvi njihov projekat biti Kunsthale u Bernu 1968. godine. Osamdesetih godina prošlog veka, kako je njihova reputacija u međunarodnom umetničkom svetu rasla, realizovali su sve ambicioznije projekte, pa su tako, na primer, u zalivu Biskejn u Majamiju jedanaest ostrva okružili svetloružičastom polipropilenskom tkaninom koja je plutala. Paradoksalno, Kristo nikada nije dozvolio da sponzori finansiraju njegov rad, iako je broj zainteresovanih neprekidno rastao, već je sve akcije finansirao isključivo prodajom crteža koji su prethodili projektima.

Među najupečatljivijim projektima Krista i Žan-Klod ostaju umotavanje1985. najstarijeg pariskog most Pon Nef, uz dozvolu tadašnjeg gradonačelnika Grada svetlosti a potonjeg francuskog predsednika Žaka Širaka, zatim instalacija “Plutajući stubovi” na jezeru Iseo kraj Milana, koja se sastojala od 100.000 kvadratnih metara žute tkanine, nošene modularnim sistemom dokova sačinjenih od 226.000 kocki polietilena, ali će ipak najpoznatiji njihov rad ostati pomenuto prekrivanje zgrade nemačkog parlamenta tkaninom od aluminija šest godina nakon pada Berlinskog zida. “Bila je to jedna od najlepših stvari koje sam video. Stotine penjača veralo se po fasadi Rajhstaga, polako podižući srebrnu tkaninu. Nije bilo mašina, samo ljudi koji plešu neku vrstu baleta u vazduhu”, govorio je Kristo, koji će i nakon 2009. i smrti Žan-Klod nastaviti da potpisuje projekte kao zajedničke.

Kristo u Vojvodini

U okviru Balkan arta, Kristo je 1996. imao samostalnu izložbu u Centru za vizuelnu kultru „Zlatno oko” u Novom Sadu, kojom su obuhvaćene odabrane skice njegovih projekata, da bi četiri godine kasnije učestvovao na Bijenalu „Relacije” u Savremenoj galeriji u Pančevu. U ovom prostoru su 2001. Kristo i Žan-Klod priredili samostalnu izložbu, a kustoskinja je bila Svetlana Mladenov.

        M. S.

Piše:
Pošaljite komentar