Osnova jedne civilizacije, naroda, države i nacije: Kultura kreira ukus i način razmišljanja

U tom slučaju mi bismo, otprilike, tom rečenicom završili ovaj tekst. Jedna od najpoznatijih kompanija na svetu „Majkrosoft” poručuje nam da samo toliko vremena imamo, jer prema njihovom istraživanju iz 2021. godine, prosečno trajanje ljudske pažnje je osam sekundi. Naravno, primeri na početku ovog teksta su preuveličani, ali istina je to da za vrlo malo vremena, odnosno pomenutu sekundažu, treba nekoga privući, zainteresovati i zadržati na nekom sadržaju. Dok se sekunde naše pažnje smanjuju, broj informacija sve više raste, što je „pogodno“ tlo za različite manipulacije, kako bi naša pažnja bila što brže i lakše privučena.

- To što smo okruženi velikim brojem poruka ne znači da smo informisani, jer za veliki broj tih poruka ne možemo biti sigurni da li su istinite, ko ih je kreirao i koji je krajnji cilj slanja takve poruke - smatra Tijana Femić Bumbić iz Novosadske novinarske škole. - Razvoj tehnologije doprineo je tome da se danas medijske poruke mogu kreirati mnogo brže i da se mogu plasirati na više različitih kanala. Osim toga, poruke danas svi možemo da kreiramo i njihov domet može biti ogroman. Kako se broj poruka kojima smo okruženi povećava, tako i naša pažnja i želja da im posvetimo vreme opada. Veština kritičkog čitanja medijskih poruka jedini je način da napravimo razliku između poruka koje zaista nose neku informaciju i manipulativnih poruka koje nam samo daju privid da smo informisani. 

Primetna je erozija kulturnih sadržaja, u smislu da su ljudi sve manje pismeni, plemeniti i okrenuti ka kulturi.

- Sada se ne gleda više koliko će narod biti pismen, pogotovo nove generacije koje dolaze, već koliko će klikova jedan portal imati - smatra Dragan Jovićević.

Samo vas istinite i tačne informacije vode ka izlazu iz lavirinta

U potrazi za istinitim i tačnim informacijama, kao i za veštinama kako to učiniti, Novi Sad je kao Evropska prestonica kulture ušao u „Medijski lavirint“. Prostorna instalacija Novosadske novinarske škole, koja je prošle godine bila postavljena u Distriktu, bila je svojevrsni interaktivni poligon za edukaciju o medijskom (dez)informisanju i manipulaciji. Iz tog lavirinta, u kom su bile postavljene table sa pitanjima i ponuđenim odgovorima, samo istinite i tačne informacije vodile su ka izlazu.

- Instalacija medijskog lavirinta privukla je veliku pažnju novosadske publike, iako za nju često možemo čuti da je pasivna - objašnjava koordinatorka projekta „Medijski lavirint“ Tijana Femić Bumbić. - Lavirint je pre svega svojim atraktivnim dizajnom u formi stripa, zagonetkama koje se nalaze unutar lavirinta, pa i veličinom, privukao veliki broj, pre svega, mladih. Dizajn na prvi pogled nije jasno slao poruku da je reč o medijima, što i jeste bio cilj, već o pismenosti i kritičkom pristupu porukama koje nas okružuju. 

Iskustvo od prošle godine u službi edukacije najmlađih

A kako se u svakodnevnom životu „izvući“ iz tog lavirinta informacija? To se pitanje pogotovo postavlja za mlade, koji se, prema brojnim istraživanjima, najviše informišu na društvenim mrežama, a najviše su i bili zainteresovani za pomenutu izložbu. Naoružani informacijama i iskustvom sa publikom, koje su prikupili u okviru Evropske prestonice kulture prilikom realizacije „Medijskog lavirinta“, Novosadska novinarska škola kreirala je igricu i to upravo za one najmlađe, koji tek treba da razviju kritičko mišljenje.

- U partnerstvu sa još pet organizacija iz evropskih zemalja kreirali smo edukativnu „Majnkraft” igricu na platformi „Minecraft Education”, čiji cilj jeste razvoj kritičkog mišljenja mladih - navodi Tijana Femić Bumbić. - Ova igrica namenjena je deci od osam do 12 godina, ali i nastavnicima i profesorima koji žele da se bave ovom temom. Igrica se sastoji iz četiri različita sveta i svaki se bavi drugom temom. Jedna od tema jesu i lažne vesti. Unutar ovog nivoa kreirali smo zadatke za koje smoizmeđu ostalog i na osnovu „Medijskog lavirinta“ ustanovili da su privukli veliku pažnju i dobre reakcije publike. Igrica je koncipirana tako da i na „greškama“ učimo, dakle nije potrebno prethodno znanje da bi se prelazili nivoi, već u toku igranja usvajate neophodne veštine i alate. 

Međutim ne samo mladi, gotovo svi koji imaju pristup internetu i profile na društvenim mrežama, izloženi su velikom broju informacija, koje možda i nisu ciljano tražili. To je izazov i za one koji zaista plasiraju tačne informacije, kako da one „izbiju na površinu“.

- Novinari se svakako nalaze na teškom zadatku, oni treba da se potrude da baš njihova poruka u moru sličnih dopre do nas - pojašnjava Femić Bumbić. - Manipulativne ili lažne medijske poruke su uglavnom kreirane tako da budu atraktivne, pa na žalost zbog toga lakše privuku našu pažnju. Izgradnja poverenja kod mlade publike izuzetno je važna, a kao i svako drugo poverenje može se izgraditi samo doslednošću. Tehnologija nam danas omogućava da informacije šaljemo različitim kanalima i u različitim formatima, što znači da imamo mogućnost da prave i tačne informacije „plasiramo“ u formatu koji će biti vizuelno atraktivan. 

Biti pismen je deo kulture 

Vizuelno atraktivan „Medijski lavirint“, kao deo projekta Evropske prestonice kulture, upravo je kroz jezik kulture i umetnosti skrenuo pažnju na važno pitanje medijske pismenosti, koja je postala neophodna, stoga, kako i Tijana tvrdi, to nije pitanje kojim treba samo mediji da se bave.

- Nama je „Medijski lavirint“ predstavljao jedan od iskoraka da kreativnije pristupimo temi medijske pismenosti, što je od ključnog značaja za opismenjavanje publike - otkriva Femić Bumbić. - U ovom procesu neophodno je medijsku pismenost doživeti kao funkcionalnu pismenost i zbog toga je važno da se ovom temom bave i akteri iz različitih oblasti, a ne samo ljudi koji se bave isključivo temom medija. Biti pismen je deo kulture, pa je tako promocija medijske pismenosti i kritičkog razmišljanja izuzetno važna i kroz umetnost, događaje u kulturi, obrazovanje itd. A promocija same kulture je veoma važna i potrebna. 

Međutim, da li kultura onda zauzima dovoljno prostora u medijima? Gde su i kako pozicionirane te vesti i koliko se one danas mešaju sa zabavom i estradom? Urednik kulture u nedeljniku „NIN” Dragan Jovićević kaže da je kultura uvek zauzimala „poslednje“ mesto i da je ona prva koja se „žrtvuje“ ukoliko je potreban dodatni prostor za neku drugu temu. Prema njegovim rečima, primetno je da neke novine na svojim stranama uopšte nemaju rubriku za kulturu, već se to na jedan gotovo volšeban način izjednačava sa zabavom ili vestima iz sveta.

-  To nije kultura - kaže Jovićević i dodaje da se kultura nekada vezivala za obrazovanje i naučne sadržaje, a toga danas više nema. - Kultura je osnova jedne civilizacije, jednog naroda, države, nacije i jako je važno da ona ima težinu, a ne da bude nešto što treba da nas zabavi. Kad kažem težinu, tu ne mislim da ona treba da bude dosadna, baš naprotiv, kultura kreira ukus i način razmišljanja jednog naroda. Postojale su nekada KNU redakcije, što je skraćeno od kultura, nauka i umetnost. To je izuzetno bitno, a mi toga više nemamo i kod novih generacija koje dolaze vidi se koliko su uskraćene za neke programe, koji treba da budu zabavni, ali ne na pogrešan način, već u smislu da na jedan senzitivan način ukažu na teme i stvari. 

Kao urednik kulture, Jovićević je pratio ceo projekat „Novi Sad – Evropska prestonica kulture“, za koji kaže da je fokusirao mnoge stvari iz kulture koje ne bismo imali gde da vidimo i otvorio neka sasvim nova polja za razmišljanje kad je reč o kulturi, ali da generalno imamo jednu eroziju kulturnih sadržaja.

- Mene raduje povratak u bioskope, recimo, pogotovo posle pandemije koronavirusa - navodi Jovićević. - Bio sam iznenađen koliko je ljudi bilo na Festu, ne samo da su bili, nego smo prvi put posle mnogo vremena primetili da ljudi ostaju posle filmova da razgovaraju. Slično je i u pozorištima, sve je teže doći do karata. Međutim, kada govorimo o tome, najčešće je reč o velikim centrima, kao što su Beograd i Novi Sad, a veoma je važno šta se dešava u unutrašnjosti. Nastojim da, kao urednik, proširim vidike, ali je prosto primetno koliko je teško postići da javnost bude fokusirana na takve sadržaje, ma koliko mediji pisali o tome. 

Protok i količinu poruka koje stižu do nas nećemo zaustaviti, kaže Tijana Femić Bumbić, ali moguće je učiniti nešto drugo.

- Možemo da biramo šta ćemo zaista da čitamo/gledamo i da naučimo koji alati nam mogu pomoći da procenimo da li nekom medijskom sadržaju želimo da verujemo i na osnovu njega kreiramo svoje stavove - poručila je Tijana Femić Bumbić. 

Iako smatra da je organizacija projekta „Novi Sad - Evropska prestonica kulture“ bila na maksimumu, Jovićevića brine da li je moglo i trebalo čak i više da se izveštava i govori o tome i da se nađe nova publika, kad je u pitanju jedan tako velik i značajan događaj.

- Tu ne mislim na organizaciju koja je uradila maksimum, već na sistem, odnosno na to da li postoji sistem koji će onima koji žele da pronađu neke nove sadržaje, pogotovo mladima koji ne znaju kako da pronađu te sadržaje, omogućiti dovoljno informacija da te sadržaje nađu. Ako mi na portalima nemamo takve rubrike, sve je manje takvih rubrika i u štampanim medijima, koji se sve manje i čitaju. Kad je reč o temama iz kulture i kulturnim rubrikama, mislim da je stanje goruće, a to nije dobro ni za jedan narod, ni za njegov napredak - zaključuje Dragan Jovićević.

A. Brzak