Novi broj Polja: Geografija igre Bertolda Brehta

U fokusu su lik i delo genijalnog Bertolda Brehta kojim se, iz različitih uglova, kroz desetak tekstove bave naši i svetski dramaturzi i reditelji, istoričari teatra, pisci,  istoričari književnosti, pesnici, teoretičari umetnosti, sve do teologa. Tako, recimo, Oto Bihalj Merin piše o Brehtu kao „vesniku novog”, koji je želeo da „govori tako da ga shvate i oni slojevi kojima je umetnost našeg vremena ostala tuđa”, dok Piter Bruker, profesor emeritus na Odseku za kulturu, film i medije Univerziteta u Notingemu, analizira ključne reči u Brehtovoj pozorišnoj teoriji i praksi. Još je u novim „Poljima” zanimljivih temata posvećenih velikom nemačkom piscu i reditelju, poput teksta o odnosu Brehta i Berliner ansambla iz pera Karla Vebera, profesora sa Univerziteta Stanford, zatim analize manje poznatog Brehtovog komada „Vizije Simon Maršal”, koju potpisuje Jirgen Albers, novinar koji je doktorirao sa tezom „Princip istorizacije u dramskom delu Bertolda Brehta”, ili članka „Breht i film” Marka Silbermana, predavača na Univerzitetu u Viskonsinu.

„Polja” isto vremeno donose i niz Brehtovih tekstova, od nedovršenog komada „Propast egoiste Johana Facera”, koji je Hajner Miler postavio 1978. u hamburškom Dojče šauspilhausu, preko zapisa iz „Radnog dnevnika 1943” i stenograma sa saslušanja pred Komitetom predstavničkog doma za neameričke aktivnosti, koje je održano 30. oktobra 1947, sve do „Malog organona za teatar (1948-1954)”. Časopis i likovno zaokružuje posvetu Brehtu kroz niz fotografija, što privatnih što onih iz njegovih predstava.

M. S.