Mladen Marinkov, vajar: Nova iluzija stvarnog

U takvim okolnostima internet i društvene mreže pomažu nam da recimo u domenu vizuelnih umetnosti“obiđemo” svetske muzeje i galerije, kao i da “zavirimo” u neki od umetničkih ateljea. Poznati novosadski vajar Mladen Marinkov obraduje gotovo svakodnevno svoje virtuelne prijatelje na fejsbuku slikama svojih novih radova. Iako već godinama radi digitalne skulpture, sada je, kako kaže, skoncentrisan i ima puno vremena i počeo je ozbiljnije time da se bavi. To modelovanje uporedo sa onim u raznim opipljivim materijalima prenosio je godinama studentima na Katedri za vajanje novosadske Akademije umetnosti gde je bio profesor. U danima izolacije nije u mogućnosti da ode u svoj atelje na Tvrđavi, koji mu puno nedostaje, tako da je sveo pravo vajanje na ovo jedino dostupno.

Šta je uslovilo vaše interesovanje za prostornim modelovanjem u kompjuterskim 3D programima, kako nastaju te digitalne skulpture i šta pokreće put ka slici?

- Sva likovna dela kao što su skulptura, slika i grafika, definisana su sa tri dimenzije visinom, širinom i dubinom. Slikarstvo, grafika i druge dvodimenzionalne likovne umetnosti koje raspolažu ravnom površinom, u likovnom izražavanju imaju svakako i treću prostornu dimenziju, a to je “iluzija” prostora i dubine. Skulptura i arhitektura su definisane pomoću tri dimenzije visine, širine i dubine bez iluzije. Kod skulpture treća dimenzija je realna prostornost i moguće je sagledati i opipati sa svih strana i uglova.

Kod 3D digitalnog, prostornog modelovanja značajan je upravo taj momenat da se realizovani oblik sagleda sa svih strana i uglova kako bi se dobio što ubedljiviji utisak i iluzija prostornog oblika. “3D” modelovanje koristim kako bih mogao da na “jednostavan” način povlačenjem miša uočim, odmerim i sagledam virtuelni prostorni oblik, skulpturu. Ovakvim modelovanjem, dobijeni oblik može da sadrži još dodatnih komponenti, odnosno moguće ga je obogatiti slikom, svetlom, senkom i mnogim drugim elementima i efektima koji mogu poboljšati likovni izraz i utisak prostornosti.

Koliko je za vajara prihvatljiv takav način modelovanja kada nije u mogućnosti da oseti materijal u rukama i da li su te digitalne skulpture osnova za neka u budućnosti nova dela u trajnim materijalima?

- Kao upućen u vajarsku kreativnost od samog početka mog stvaralaštva do danas, modelujem u raznim realnim skulptorskim materijalima. Materijali koje koristim u skulpturi kao definitivni izraz su uglavnom bronza i terakota. Jedini način da se koliko-toliko izražavam u vreme kada nisam u mogućnosti da realizujem moje skulpture (zbog izolacije) je 3D prostorno modelovanje. Kod ovakvog izražavanja koristim virtuelnu materijalizaciju uglavnom drveta, kamena, terakote... Kolažiranjem arhitektonskih elemenata iz mog okruženja obogaćujem željeni prostorni oblik i podvodim ga u digitalnu skulpturu.

Osnova svega su moje fotografije, uglavnom Novog Sada u kojem živim i provodim penzionerske dane. Ovakav način rada sa obrađenom fotografijom je osnov i polazište za mnoga rešenja u mom radu.

Nadgradnjom gotovih i predstavljenih rešenja, 3D tehnologijom je moguće pretvoriti 3D skulpturu u pokretnu sliku odnosno pravi 3D nadgradiv i promenljiv oblik. Postoji bezbroj mogućnosti u virtuelnom kreiranju ovih oblika. Jedna od zanimljivih mogućnosti je i kreiranje unutrašnjeg prostora u definisanom obliku što se retko dešava u obradi stvarnih skulptura odnosno skulptura u materijalu. Ozbiljan nedostatak ovakvih digitalnih oblika je u nemogućnost taktilnosti. Većina nastalih 3D oblika su prevodljiva u realnu skulpturu. Ovakva rešenja uz veliko prilagođavanje koristim kao osnovu i inspirativnu podlogu za budući rad u stvarnim materijalima. Da zaključim, neograničene su mogućnost 3D modelovanja.

Koliko su nove tehnologije način da komunicirate sa svojom publikom, kakve su reakcije vaših kolega i prijatelja na društvenim mrežama?

- Nova tehnologija omogućava komunikaciju sa velikim brojem ljudi iz celoga sveta. Zahvaljujući algoritmu mnogi moji prijatelji, sličnog interesovanja, na društvenim mrežama su često prisutni i reaguju na ono što radim, kao što i ja reagujem na njihovu umetnost. Takav vid komunikacije utiče na prepoznavanje i sagledavanje pravih likovnih vrednosti. Umetnici u poslednje vreme sve više prezentuju svoje radove putem ovih mreža i dostupni su velikom broju ljudi, što je novi kvalitet virtuelnog obraćanja.

Da li možemo očekivati da se i na taj način otvori neki novi virtuelni umetnički prostor?

- Poznato je da za pripremu samostalne likovne izložbe u nekoj gradskoj galeriji treba puno vremena i strpljenja. Često, kada se izložba završi shvatite da je vrlo mali broj ljudi pogledalo izložbu, u odnosu na mogućnost virtuelnog predstavljanja vašeg rada. Danas, umetnička dela je moguće predstaviti u izmišljnom prostoru galerije, zakačiti slike na zidove, rasporediti skulpture po vašoj želji, kao što to prezentuju veliki muzeji poput Luvra, Nacionalne galerije u Londonu i tako dalje. Izložene radove pojedinačno možete detaljno (zumirajući) pogledati i to sa svih strana šetajući takvom galerijom, muzejem ili otvorenim parkovskim prostorom, sa izloženim skulpturama većih dimenzija. Došlo je vreme da sve ovo što sam rekao postaje normalno i neizbežno. Srećom, na vreme sam krenuo u novu iluziju stvarnog. Uživam!

N. Popov