Mešu Selimovića dele Alek Vukadinović i Milo Lompar
BEOGRAD: Zahvaljujući se na nagradi Meša Selimović koju je dobio za za studiju „Crnjanski-biografija jednog sećanja“, a deli je s pesnikom Alekom Vukadinovićem autorom zbirku poezije „U vatri se Bog odmara“, prof. dr Milo Lompar je rekao da mu je drago „što je svetlost javne pažnje pala na Miloša Crnjanskog, jer je na delo najvećeg modernog srpskog pisca često - s rđavih i gorih razloga - padala tamna senka naše javne pažnje.
Prof. dr Milo Lompar je osvojio isti broj glasova (20) kao Vukadinović zahvaljujući glasu koji mu je dao Draško Ređep i koji je u roku dostavila njegova porodica iako je on u međuvremenu preminuo i to je poslednje što je napisao.
Lompar je izrazio zahvalnost i izdavaču Pravoslavnoj reči iz Novog Sada, čiji je direktor Zoran Gutović, kako kaže, sa iskrenim oduševljenjem uložio napor i sredstva da objavi ovu knjigu na reprezentativni način.
“Drago mi je i zbog okolnosti da je ovo prva knjiga naučne, kritičke i književne esejistike koja je dobila ovu nagradu, jer je tako odato priznanje istrajnom radu brojnih proučavalaca koji unapređuju naša znanja o književnoj umetnosti kao umetnosti najtananijih osećanja i misli: večno zaokupljenih čovekovim mestom u svetu“.
Alek Vukadinović nije prisustvovao današnjem proglašenju nagrade zbog bolesti, ali u pisanoj izjavi poručio je Meša Selimović jedna od najvećih srpskih pisaca od kako postoji srpska književnost i da se oseća ovenčan ovim priznanjem.
Izražavao se pitijski, gnomski književno i filozofsko preplitali su se u svakoj njegovoj reči. Bio je živi mudrac. Posle više knjiga pripovedaka, u srpsku književnost su prosto banuli romani „Derviš i smrt“ i „Tvrđava“. Književna remek-dela koja su proslavila kako pisca, tako i srpsku književnost. Ta slava i dalje traje i ne nazire joj se kraj, rekao je on.
Vukadinović je dodao, „zato se svaki dobitnik ove nagrade, kao i on, jedan od ovogodišnjih dobitnika, oseća ovenčan ovim priznanjem, kao osijan“.
Vukadinović je rođen 13. septembra 1938. godine u Milovancu (opština Peć).Školovao se u Beogradu, u kome stalno živi od 1956. Od 1982. do 1984. bio je predsednik Beogradske sekcije pisaca, a od 1985. do 2001. bio je glavni urednik časopisa UKS „Relations“ (Serbian Literary Magazine). Organizovao je u Udruženju književnika Srbije prve protestne večeri u odbranu inkriminisanih pisaca.
Knjiga izabranih pesama objavljena mu je u znamenitom „plavom kolu“ SKZ, a dve knjige izabranih pesama prevedene su na engleski jezik. Zastupljen je u većem broju međunarodnih enciklopedija i leksikona.
Miro Lompar rođen u Beograd, 19. april 1962, je srpski istoričar književnosti, profesor Srpske književnosti 18. i 19. veka i Kulturne istorije Srba na Filološkom fakultetu i profesor Istorije srpske kulture na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu u Beogradu i predsednik Zadužbine Miloša Crnjanskog.
Objavio je četiri monografije o delu Miloša Crnjanskog, tri monografije o Njegoševom delu, monografiju o delu Dragiše Vasića i o delu Nikole Miloševića, knjigu naučnih studija Polihistorska istraživanja, dve knjige književne esejistike kao i polemičku raspravu iz kulturne politike Duh samoporicanja, koja je doživela - do sada - osam izdanja. Gotovo sve njegove knjige imaju više izdanja.
Veliki žiri „Večenjih novosti“ u kome je bilo 60 istaknutih književnih kritičara, teoretičara i književnih istoričara po broju glasova koje je dodelio na drugo mesto je svrstao Vesnu Kapor za knjigu „Venac za oca“ ( 18 glasova) na treće Nenada Šaponju s putopisom „A Brisel se da prehodati lako“ (10). Na četvrtom mestu s 9 glasova je „Gibraltal“ Saše Jelenkovića, a peto dele Aleksandar Jovanović s „Stih i pamćenje“, Jelena Lengold, „Odustajanje“ i Dragan Bošković s „Ave Maria“ koji su svi osvojili po osam poena.
