IN MEMORIAM: Boško Ševo (1948–2019)

Boško Ševo je svojom ljudskošću i posvećenošću profesorskom poslu to uspeo. I ne samo da se za Boška nikada nije čuo neki negativan komentar, nego je to bilo sasvim suprotno. Kada god se pomenulo njegovo ime, od bivših studenata, kolega umetnika ili pak ljudi koji su ga znali iz grada, sa pijace ili sa otvaranja neke izložbe, svima se uvek lice ozarilo nekim blaženim osmehom. I on sam je bio veoma emotivan, mada sa osmehom, kada je pričao o svom radu ili radovima svojih studenata. Često je bio na granici suza, govoreći da ne može da se kontroliše, da je sve u svom plodnom životu shvatao kao čovek, da je sve prihvatao lično, da je voleo ljude i svima opraštao ovozemaljske greške i poroke. Velika duša jednog profesora, koji je svoje studente rado gostio spremanjem hrane u svom malenom ateljeu na Petrovaradinskoj tvrđavi, gde su generacije probale njegove specijalitete, uz pažljivo slušanje, razumevanje i predloge za dalji rad.

Rođen u teškom i neizvesnom vremenu zabiti Banata, školujući se u Zrenjaninu a potom na poznatoj umetničkoj školi “Bogdan Šuput” u Novom Sadu, gde je, desetak godina kasnije, bio profesor, svojom umetničkom karijerom grafičkog dizajnera i pedagoga Ševo je obeležio poslednje decenije 20. veka. Posle studija na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, kao jedan od retkih vojvođanskih umetnika primenjene umetnosti koji je diplomirao na odseku za primenjenu grafiku, kao stipendista Televizije Novi Sad, narednih godina je radio kao jedan od prvih televizijskih dizajnera, tada još sasvim mlade grafičke discipline. Usledilo je vreme kada je bio samostalni umetnik, što je tada bilo dosta smelo, da bi se potom posvetio pedagoškom radu. Prvo u svojoj nekadašnjoj umetničkoj školi a potom i kao osnivač, zajedno sa kolegom i prijateljem Branislavom Dobanovačkim, Grupe za grafičke komunikacije na Likovnom odseku Akademije umetnosti u Novom Sadu koju je pohađala većina današnjih predavača i profesora ali i brojni novosadski grafički dizajneri sada već rasuti po svetu. Više od decenije bio je redovni profesor na predmetu Utilitarna grafika. Za sve to vreme Ševo je bio aktivan u umetničkom ali i društvenom životu grada. Kao predsednik UPIDIV-a, i aktivni umetnik radio je na brojnim projektima, iza sebe ostavivši impozantan broj različitih radova iz oblasti grafičkog dizajna – tipografska rešenja, znakove, logotipe, plakate itd. Pre dve godine Muzej savremene umetnosti Vojvodine mu je priredio retrospektivnu izložbu odabranih radova iz svih umetničkih oblasti kojima se uspešno bavio.

Boško Ševo je polako, sa smislom i istančanim dizajnerskim i umetničkim osećajem za vreme u kome deluje i praktične potrebe ljudi i organizacija za koje je radio, u kontinuitetu više od četrdeset godina, svojim radovima, akcijama i projektima, obeležio doba u kome je stvarao i celokupni vojvođanski i srpski grafički dizajn. Mada je novo doba brzo i nemilosrdno, posebno kada je reč o savremenoj i neposrednoj istoriji grafičkog dizajna, neće proći mnogo vremena da se Ševin rad prepozna, zabeleži i pozicionira kao jedan od ključnih segmenata savremenog vojvođanskog grafičkog dizajna poslednjih decenija 20. veka. Boško je kao umetnik bio aktivan skoro do poslednjih dana. Tiho i nenametljivo, kao što je i živeo, napustio nas je fini čovek, dobar umetnik i dragi profesor.

Vladimir Mitrović