Maja Gojković otvorila Paviljon "Srbija" na Venecijanskom bijenalu

"Ova smotra, jedinstveni praznik kulture, skoro 140 godina na jednom mestu okuplja najznačajnije savremene autore, ljubitelje i poštovaoce umetnosti. I za našu zemlju ovo je jedan od najvažnijih kulturnih događaja, koji pruža autentničnu sliku svetske scene i daje mogućnost da se učesnici prikažu u najboljem svetlu“, istakla je Gojković.



Ona je rekla i da je Venecijansko bijenale prilika da se postave najraznovrsnija pitanja i na njih daju, ili barem nagoveste, odgovori koje savremena umetnost može da pruži, saopštilo je Ministarstvo kulture.



Prema rečima Gojković, izložba "Hod sa vodom" "otvoreno i suštinski odgovara na temu ovogodišnjeg Bijenala ''Mleko snova'', koju je definisala umetnička direktorka Cecilija Alemani".



"Neposredan odgovor na pitanje stalnih promena prirode i društva, koje su pečat modernog doba, dat je iskorakom u magični svet umetnika. U njemu, kroz element vode, budi se i inspiracija za traženje odgovora na više nego aktuelno pitanje odgovornosti pojedinca prema planeti, drugim ljudima i oblicima života“, istakla je ministarka kulture.



Gojković je ukazala na značaj uloge kneza Pavla Karađorđevića u izgradnji Paviljona, u čemu je imao pomoć najeminentnijih muzejskih stručnjaka tog doba na čelu sa Milanom Kašaninom, a zahvaljujući tom vizionarskom činu od 1938. godine organizuju se nastupi naše zemlje u Veneciji.



Prema njenim rečima, nastup na Bijenalu umetnosti u Veneciji značajno doprinosi kulturnoj reputaciji naše države u međunarodnim okvirima, i učešće na toj manifestaciji daje umetnicima veću vidljivost i lakši pristup izložbenim prostorima širom sveta.



"A da u našoj zemlji postoji neiscrpan izvor stvaralaštva i imaginacije, svedoči i ova izložba. Verujem da će autori koji ove godine predstavljaju Srbiju, kao i mnogi drugi afirmisani i talentovani stvaraoci, nastaviti putem koji su trasirali velikani naše umetnosti koji su ovde izlagali“, zaključila je Gojković.



Ministarstvo je saopštilo i da je Ćirić istakla da "Hod sa vodom“ podseća na činjenicu da smo "svi mi sačinjeni od vode, da nas voda u nama i oko nas primorava da se pozabavimo relacionom ontologijom i našim sopstvenim odnosom sa drugim vodenim telima i površinama".



Izložba se sastoji od dva nova rada "800 metara" i "Dokumenta", koji su rezultat Nikolićevog odnosa sa vodom i tehnologijom, a Ćirić je skrenula pažnju da je umetnik stvorio oba rada u poslednje tri godine tokom svog kontinuiranog istraživanja na temu filma, slikarstva i ljudskih odnosa sa svetom koji ne pripada samo ljudima.



Komesar nastupa Srbije u Veneciji i direktorka Muzeja savremene umetnosti u Beogradu Marijana Kolarić je napomenula da je na raspisanom javnom konkursu za srpskog predstavnika na 59. Bijenalu umetnosti u Veneciji pristiglo 35 projekata, koji su po svojim umetničkim kvalitetima takođe bili izuzetni, kaže se u saopštenju.



Umetnički projekat "Hod sa vodom" bio jednoglasno izglasan za predstavnika Srbije, podsetila je Kolarić.



"Kolarić je istakla da je posebno značajno što smo u vreme brojnih izazova uspeli da ove godine uložimo i više sredstava nego što je prvobitno bilo predviđeno u obnovu i uređenje Paviljona kao i produkciju izložbe, na čemu je zahvalila ministarki Gojković", ističe se u saopštenju.



Knjeginja Jelisaveta Karađorđvić je kao gošća Paviljona "Srbija" izrazila uverenje da nema boljeg načina za promociju jedne države od onog u kome umetnost igra glavnu ulogu.



Podsetila je da je Kraljevina Jugoslavija prvi put uzela učešće na Venecijanskom bijenalu 1938. godine, a njen otac Pavle Karađorđević je otvorio naš paviljon u Đardinima, u kome su bili izloženi radovi izabranih jugoslovenskih umetnika Ljube Babića, Vladimira Becića, Petra Dobrovića, Matije Jame, Mila Milunovića i Tome Rosandića.



"Poznajući svog oca, velikog zaljubljenika u umetnost, sigurna sam da je učešće Jugoslavije na najprestižnijoj umetničkoj manifestaciji na svetu, smatrao jednim od najznačajnijih postignuća u životu", rekla je Karađorđević.



Prema njenim rečima, knez Pavle je "verovao da umetnost ima moć da više kaže o nekoj državi, da promoviše njene najveće vrednosti, od bilo kog drugog sadržaja”.