Kulturu ne može više da finansira samo država

Govoreći o strategiji kulture, ministar kaže da ne bi bilo dobro da ministri posmatraju strateška pitanja po svom nahođenju.

Strategija obuhvata čitav niz tema oko kojih mora postojati saglasnost. Teme strategije moraju biti: kulturno nasleđe i savremeno stvaralaštvo, definisanje kulturnog prostora i jezgra, identitetska pitanja, zakonodavna aktivnost, razvoj publike i veće učešće nevladinog sektora, zaštita kultura nacionalnih manjina. Teme su poznate, pitanje je kako ih ispuniti sadržajem, odlučnim namerama i održivošću, kaže ministar Vukosavljević.

Komentarišući da se u predloženoj strategii prepoznaje potreba depolitizacije zapošljavanja u kulturi, Vukosavljević kaže da je to bitno strateško opredeljenje, ali i da postoje istaknuti stručnjaci u raznim oblastima koji su i politički aktivni.

Odgovarajući na to da se, pošto Ministarstvo finansira i sufinansira projekte u kulturi preko komisija, postavlja pitanje ko bira članove komisija i po kojim kriterijumima, on kaže da članove komisija imenuje Ministarstvo, a biraju se iz redova istaknutih stručnjaka za izvesnu oblast.

To nisu stalne komisije, menjaju se iz godine u godinu i autonomne su u odlučivanju, navodi ministar.

Komentarišući pitanje da se u novoj strategiji šire pitanje samostalnih umetnika i njihovog položaja uzgred pominje, ministar kaže da se ne bi složio da je „uzgred“ pomenuto i da država i te kako pomaže samostalnim umetnicima, plaćanjem socijalnog i zdravstvenog  osiguranja, kao i da je povremeno kašnjenje u tome otklonjiv problem.

Tu postoji okolnost da se status umetnika stiče preko umetničkih udruženja. Status umetnika se stiče tako što ispunite neke esnafske kriterijume, da ste završili umetnički fakultet i da ste imali samostalni nastup ili objavili delo. Tu su umetnici s razlogom povlašćeni u odnosu na druge profesije, navodi on.

Neki žive bolje, neki lošije, ali je vaša ocena svakako preterana, kaže on. 

Na pitanje da se u strategiji podstiče tržišni model kulture, i da se govori o razvoju kulturne industrije, o privatizaciji, Vukosavljević navodi da se ne podstiče svuda:

“U nekim oblastima se upućuje na logiku koja postoji u EU i u savremenom svetu. To je tek deo strategije. Dakle reći da je strategija posvećena tržišnom modelu kulture nije tačno. Ali činjenica je i da se društveni modeli u svetu menjaju.“

Kako je dalje kazao, liberalizacija tržišta i odnosa u svim sferama dovodi do slabosti ranijeg modela u kojem država može da finansira svaki vid kulturnih aktivnosti.

Nema državnog budžeta koji može to da izdrži, ističe on.

Modeli su, globalno gledano, različiti od SAD, gde ne postoji ministarstvo kulture ni pozorišta koja su finansirana iz budžeta, do modela u Kini, ili nekim drugim zemljama, u kojima rad ustanova kulture velikim delom finansira država, dodao je ministar.

Na pitanje koji model zastupa, ministar odgovara da ne zastupa nijedan poseban model, osim onog za koji se ispostavi da je najprilagođeniji našim srpskim okvirima i mogućnostima.

Nije moguća politika direktnog preuzimanja gotovih modela. Kulturu ne može više da finansira samo država. Takav model ne postoji", navodi ministar.