Kovidov džepni rečnik: Suspektni termini nove stvarnosti

Holanđani imaju šmrkosrama, koronakašljača i karantin-žurke, a mi rezaražavanje (dr Stevanović), novi pojam koji će upotpuniti korpus medicinskih izraza za svakodnevnu upotrebu. Doduše, prvih nekoliko puta treba ga sricati kako bi se pravilno pročitao, ali ko je rekao da je srpski jezik jednostavan?! Zatražite od stranca da izgovori poslastičarnica, ćevapčić ili razlabavljivanje, pa ćete se uveriti.

Neke su reči sasvim u duhu našeg jezika – imenica kučkar, osoba koja svog psa tretira kao ravnopravnog člana porodice, pa ne preza ni od patrola koje krstare tokom policijskog časa, ili glagol prokužiti, nastao od nesvršenog oblika kužiti, u značenju zaražavati, trovati, ispunjavati nečim što je štetno – dok su neke preuzete iz stranih pandemijskih rečnika, ali su nam sasvim bliske – kovidiot, neko ko se oglušuje o upozorenja u pogledu javnog zdravlja i bezbednosti, odnosno infodemija, preterana količina informacija.

Kad je situacija tako tenzična (čitaj napeta), veću težinu imaju „zabašureni” izrazi. Tako je kliconoša postao rezervoar infekcije, a sumnjiv slučaj suspektan, prenos se „preobukao” u transmisiju, a u nekim slučajevima, uz virus, dobio prefiks najdominantnijeg i postao superprenos. Kako jezik teži ekonomičnosti, vrhunac je ustupio mesto svom francuskom parnjaku – piku (epidemije), dok se za pridruženo oboljenje sve češće govori komorbiditet. Svima je jasno da dok izgovorimo „sredstvo kojim se deluje na mikroorganizme u čovekovoj okolini”, umesto kratkog dezinficijens, možemo očistiti i svoje i komšijske kvake. Ukoliko imamo kapaciteta da zapamtimo značenja svih ovih pojmova iz udžbenika medicine, jednako je zgodna i reč trijaža iliti razvrstavanje bolesnika prema hitnosti pomoći koja treba da im se pruži.

Da li će ih istisnuti bolja vremena ili će se neki, kao epidemija, uvući u politički i novinarski diskurs, koji su magnet za pomodne izraze, proširenog značenja u interpretaciji, ostaje da se vidi.

U doba krize naučili smo (jesmo li?) i šta su aerosoli, karantin, samoizolacija, intubacija, respiratori, imunitetni pasoši, definicija slučaja, izravnavanje pandemijske krive, imunitet krda... Kad su „mere relaksirane”, bilo je prostora i da se raznorazni stručnjaci – sociolozi, psiholozi, filolozi – pozabave jezičkim finesama koje su promakle Kriznom štabu. Tako je utvrđeno da se od građana nikako nije tražila socijalna distanca – udaljenost pojedinca od društvene ili etničke grupacije koja zavisi od emotivne komponente iliti predrasuda – već samo fizička. Prava polemika nastala je pak oko toga kako pravilno nazvati krunisanog neprijatelja: virus korona, korona virus ili koronavirus. Osim što je drugi po redu oblik eliminisan, nije postignuta saglasnost, pa je zaključak da je jedina sigurna varijanta napisati jednostavno – kovid 19.

Slađana Milačić