Kako je Distrikt postao centar stripa

Distrikt je tako stvorio mogućnost da se pretvori u centar devete umetnosti, a da programi iz te oblasti ponude publici nešto novo i drugačije, okupljajući eminentne svetske, evropske, regionalne i domaće stručnjake.

Radionica kao vremeplov: Strip putovanje kroz tri veka

Koliko smo uopšte bili upoznati sa istorijom srpskom stripa i njegovim kapacitetima, dosegu i značaju? Izložba "Od Nevena do Betmena" ponudila je jedinstveno iskustvo vodeći publiku na putovanje čak tri veka unazad, jer, verovali ili ne, čak toliko daleko dosežu radovi srpskom stripa. To je verovatno bio prvi put da na jednom mestu, u prostoru Radionice, bude sumirana obimna istorija, koja je za mnoge bila novina do tog trenutka, a o uspešnosti samog projekta govori činjenica da je tokom gotovo 10 dana izložba konstantno bila veoma posećena.

Šest decenija od nastanka jednog od najznačajnijih jugoslovenskih stripova "Mirko i Slavko", u Distriktu je realizovana i izložba "Mirko i Slavko – nikad robom. Popularni "Mirko i Slavko” prvi je jugoslovenski visokotiražni domaći strip o dva dečaka, partizanska kurira, Mirku i Slavku, koji je izlazio u ediciji "Nikad robom", izdavačke kuće "Dečje novine" iz Gornjeg Milanovca. Glavni autor "Mirka i Slavka" je bio crtač Desimir Žižović Buin, uz brojne saradnike. Po stripu je snimljen i istoimeni dugometražni film u režiji Branimira Torija Jankovića. Tiraž nedeljnih svezaka "Mirka i Slavka" dostizao je 180.000 primeraka po broju, a ima tvrdnji svedoka, bilo je i po nekoliko doštampavanja, kada bi se prvi tiraž širom raspomamljene SFRJ već u petak rasprodao… A samo različitih svezaka sa njima dvojicom bilo je bar 400-500.

Vizuelna šetnja od epske poezije, narodnih priča, naučne fantastike, strave i užasa, superheroja, melodrame, biografskih romana, istorijskih događaja i komedije sve do apstraktnog, filozofskog i eksperimentalnog stripa, izložba je obuhvatila više od hiljadu radova domaćih majstora stripa, a bila je rezultat rada više od 20 autora iz raznih oblasti koji su učestovali u kreiranju vizuelnog i multimedijalnog materijala, kategorizaciji i adaptaciji obimne arhivske građe i na kraju postavke.

Od celih tabli, preko detalja stripova i ilustracija, do animiranih sekvenci, ideja je bila da se fenomen domaćeg stripa i ogroman kvalitet i potencijal koji poseduje, predstavi publici i da joj pruži uvid u povezanost stripa sa drugim umetničkim formama, stoga je pažljivo biran sadržaj koji balansira između prezentacije radova odabranih autora stripa do edukativno orijentisanih celina postavke.

Neizostavni deo Grada stripa u Distriktu, bio je naravno čuveni "Novosadski strip vikend“, koji se održava više od 10 godna u organizaciji Studentskog kulturnog centra Novi Sad, a obuhvata berzu stripa, knjiga, ploča. Prošle godine posebno se izdvojila izložba stripa Dalibora Talajića, izložba "Dnevnik Madž von Fafnera" i predstavljanje izdanja "Život posle smrti" Danila Miloševa Vostoka.

Prvi put na tapiseriji

Distrikt je bio ne samo mesto upoznavanja sa velikom i značajnom istorijom srpskog stripa, već i hrabrih iskoraka u nove forme. Prvi put je tako predstavljen spoj stripa i tapiserije. Jedinstveni centar tapiserijske umetnosti u Srbiji, ali i regionu "Atelje 61", prvi put je okupio strip umetnike, u želji da ljubiteljima umetničke tapiserije predstavi još jedan način izražavanja kroz obojenu strukturiranu nit, a sve to kroz izložbu "Heroji svakodnevnice", koja je obuhvatila dela Hrvatske, Crne Gore i Srbije.

Iako odaju utisak nespojivih umetnosti, tapiserija i strip u svojoj umetničkoj simbiozi otvorili su vrata publici u neko novo vizuelno iskustvo i označili jako važan trenutak promišljanja o novim formama. Jedinstveni centar tapiserijske umetnosti u Srbiji, ali i regionu "Atelje 61", po prvi put je omogućio da radovi umetnika koji se isključivo bave stripom budu realizovani u mnogodrugačijem mediju od onoga sto su do tada radili.

- "Neka se igraju deca po ulici sa tvojim očima" – romska kletva, koja je ujedno bila i naziv izložbe i instalacije, stavila je fokus na društveno slepilo prema pitanjima manjine. Umetnici iz četiri zemlje u Distriktu pokrenuli su pitanje nejednakosti i društvene isključenosti Roma, a sama postavka nastala je kroz saradnju romske zajednice i evropskih umetnika.

Distrikt kao mesto najznačajnije strip konferencije

Ne samo kroz radove, svet stripa u Distriktu, ponudio je publici da čuju i vide kako domaće, tako i regionalne, evropske i svetske autore.

U samo dva dana, najznačajnija strip konferencija u regionu "Strip, nasleđe i savremena umetnost", okupila je u Distriktu oko 20 autora iz nekoliko zemalja, a među njima su bili poznata austrijska strip autorka Uli Lust, naučni istraživači iz Holandije Jasko Horsman i Matia Piters, umetnička kritičarka Yanan Marašligil, urednica platforme za vizuelno novinarstvo Drawing the TimesEva Hilhorst, kao i dramski umetnici i performeri Karolina Spaić i Sebo Baker, zatim urednik stripova Roel Denen iz Belgije, kustoskinja Lustr-festivala u Pragu Barbora Milerova, Barbara Egert iz Next Comics Festivala iz Linca u Austriji, David Šilter i Oskar Pavlovskis iz letonskog Festivala Kuš!, potom multimedijalni umetnik i illustrator iz Japana Akinori Oiši, koji je već radio u Novom Sadu u okviru Evropske prestonice kulture. Domaću strip scenu predstavljali su Boris Stanić i Aleksandar Zograf, sa kolegom iz Slovenije Blažom Vurnikom, kao i srpski strip crtač Mileta Poštić zajedno sa koleginicom Jelenom Bobić.

Strip konferencija bila je deo projekta "Remidž Comidž", koji je veoma važan i iz aspekta ostvarivanja internacionalne saradnje. Multimedijalni centar Led Art iz Novog Sada, Fondacija "Novi Sad – Evropska prestonica kulture", Agencija "Komunikart" iz Pančeva povezali su se sa kolegama iz Lustr Festival Ilustrace (Češka), Stićting Zid (Holandija) i Forum Ljubljana Zavod za umetnisko in kulturno produkcijo (Slovenija), a projekat traje sve do 2024. godine.

I. Japundža

OKVIR 3