Izložba o grupi KÔD u galeriji Geteovog instituta u Beogradu

Grupa KÔD u dokumentima i vremenu“, posvećena životu, stvaranju i radu novosadske umetničke asocijacije, svojevrsnih rodonačelnika umetničke alternative i slobodnog izraza. Na izložbi autorke Tijane Popović Pješčić, prikazana je vremenska linija najvažnijih dešavanja u životu umetnika, koji su na specifičan način oblikovali novosadsku umetničku i intelektualnu scenu, budući da su, kroz autorstvo u studentskom listu „Indeks“ i kritiku tadašnjih vlasti, bivali izopšteni, pa i kažnjavani kao disidenti. I taj je period, po rečima autora knjige o grupi KÔD i jednog od njenih protagonista, Slavka Bogdanovića, umnogome obeležio njihove karijere, pa i živote.

– Grafičarka Tijana Popović Pješčić radila je na uređenju velike monografije posvećene Grupi KÔD, i želela je da napravi tajmlajn. Geteov institut želeo je da ga izloži. E, sad, zašto Beograd? Jer mislim da Novi Sad nije zainteresovan za činjenicu da je prošlo 50 godina otkad je Grupa KÔD nastala ili prestala da postoji. Za projekat Evropske prestonice kulture bio je važniji Raša Todosijević, koji je proglašen za proroka avangardne umetnosti i koji sad saopštava Novom Sadu šta je bila Tribina mladih, a šta Katolička porta, šta smo bili – mi. A on je počeo da radi posle nas. Dakle, kad Grupe KÔD  više nije bilo, tada su beogradski umetnici, uključujući i Marinu Abramović, počeli da shvataju o čemu je reč – kaže Bogdanović za „Dnevnik”.

Kako je istakao Bogdanović, 15. decembra ova izložba, u vidu multimedijalnog događaja, ipak se seli u Novi Sad. Gradska uprava za kulturu prepoznala je značaj ove izložbe u kulturološkom i sociološkom smislu, i novčano je podržala.

Šta čini okosnicu izložbe? Vremenska osa najvažnijih događaja u studentskom životu i paralelnom umetničkom radu Slavka Bogdanovića, Miroslava Mandića, Mirka Radojičića, Slobodana Tišme, Janeza Kocijančića i Branka Andrića Andrle, koji je ubrzo po osnivanju izašao iz Grupe.

A okosnicu problema, s kojim se suočavala Grupa KÔD, kako kaže Bogdanović, činili su ljudi koji su se krili iza Partije, proglašavajući ih ne samo „običnim” disidentima, već koristeći staljinistički narativ. Zato je i knjiga koja se njima bavi transdisciplinarna, s posebnim naglaskom na rečnik koji su koristili “jahači kulturne apokalipse”. Ta svest je,  upozorava Bogdanović, danas mutirala u neoliberalno zlo, na morbidan način koji se očituje strašnim uvredama na današnjoj javnoj sceni.

– Mi smo bili avangarda na svoj način, nismo bili za socijalistički realizam, ali nismo bili ni modernisti. Mi smo bili nešto treće, i to je vidljivo iz knjige. Partija je to vrlo dobro znala i osećala je opasnost. Stoga je to bio u prvom redu partijski, politički obračun sa Grupom KÔD i sa mladom inteligencijom u Novom Sadu, a tu je bio i „Indeks“. Milivoj Bešlin pronašao je dokumente Centralnog komiteta, o dve tajne sednice o „neprijateljima u zemlji” i o opozicionoj štampi. Naš „Indeks“ bio je na listi opozicionih medija koji, kao, podržavaju neprijateljske snage u zemlji, i za to smo saznali tek prošle godine, a mnoga dokumenta su i namerno uništena – navodi naš sagovornik.

Kako avangarda može da opstane u ovom društvu, kao pokret ili serija pokreta koji moraju da postave pravce i ciljeve ka kojima će se kretati savremena umetnička misao? Vrlo teško, kaže Bogdanović, jer je na delu zatiranje kulturnih tragova.

– Mi se nismo suočili sa svojom prošlošću, a ova izložba pokušaj je da se neke stare nepravde makar i simbolički isprave – 

Ističući da je neoavangardna novosadsku Grupa KÔD na samom početku 70-ih godina prošlog veka predstavljala izuzetnu pojavu pre svega zbog svog hrabrog iskoraka u javnosti, istoričarka umetnosti profesor emeritus dr Irina Subotić ističe da je ona istovremeno bila i simboličan predstavnik nove generacije. „Generacije koja je smelo istupala nekonvencionalnim ponašanjem i radovima – u literarnoj, vizuelnoj i aktivističkoj formi, s opravdanim uverenjem da unosi duh savremene kreativne prakse koja nije larpurlartistički okrenuta sopstvenim, ličnim interesovanjima i interesima, već predstavlja znak vremena, društvenu osvešćenost i mladalačku želju za promenama u pravcu osvajanja umetničkih, ali i drugih sloboda”, navodi dr Irina Subotić, uz napomenu da je Bogdanović veoma studioznim pristupom, kao učesnik, umetnik, svedok, dokumentarista i arhivar, sakupio i obradio – a kao savestan pravnik zatim predstavio i komentarisao, izvanredno dragocen materijal vezan za Grupu KÔD.

        I. Radoičić