Intervju: Katarina Krstić, kustos „Plave izložbe” u Muzeju savremene umetnosti

Tematizujući pitanje šta boja znači osobama koje ne mogu da vide, ova izložba na slojevit način sagledava mogućnosti galerijskih i muzejskih programa za slepe i slabovide, ali i širu publiku zainteresovanu za nove pristupe izlaganju dela savremene umetnosti. O svemu ovome govori Katarina Krstić , jedna od kustoskinja izložbe,.

Premda danas izložbe taktilnog sadržaja, namenjene između ostalog slepima i slabovidima, više nisu tolika retkost, interesantno je da je fokus ove izložbe na samom značenju (plave boje) pre nego na dodiru. Kako ste se odlučili za ovakav koncept?

– Akcenat ove izložbe jeste na značenju, tj. na doživljaju u ovom slučaju plave boje. Želeli smo da ovakvim konceptom, koji je zapravo nastavak modela rada koji smo započeli 2019. godine, napravimo iskorak iz klasičnog taktilnog replikovanja umetničkih dela koja se obično predstavljaju slepima i slabovidima i upustili smo se u jedan inovativni način interpretacije putem doživljaja.

Muzeji vizuelne umetnosti su najčešće usmereni na čiste audio-vizuelne doživljaje što nas kao publiku dovodi u položaj pasivnog primaoca informacije iz vizuelnog ili auditivnog okruženja, a ostala čula često ostaju zanemarena. Kada smo počeli da se bavimo prilagođavanjem sadržaja slepima i slabovidima, upravo nas je ova činjenica podstakla da pokušamo da izađemo iz takve matrice i proširimo način prezentacije dela iz zbirke muzeja.

Savremena umetnost u svojoj biti nudi šire mogućnosti i poziva na uzajamni dijalog i tumačenje informacija, kako bi jedno delo moglo što bolje da se sagleda i doživi. Kada aktiviramo sva naša čula, doživljaj je potpun. Zbirke Muzeja savremene umetnosti su veoma bogate i broje oko 8.500 dela što ih čini velikim iskustvenim potencijalom različitih mogućnosti interpretacija i doživljaja, koje slepoj i slabovidoj publici nude jedan nov svet saznanja i učenja.

Koncept Plave izložbe je osmišljen kao interaktivni prostor za doživljaj moderne i savremene umetnosti kroz značenja i simboliku plave boje. Pred svakim radom posetilac postaje akter i ostvaruje jedan bliži odnos sa delom. Svaki rad na izložbi poziva na direktno i aktivno učešće u svetu umetnosti kroz tumačenje predstavljenih umetničkih dela, koji čine deo umetničkog nasleđa. Na taj način stvara se jedan neposredniji i intimniji odnos sa umetničkim delima iz zbirki Muzeja savremene umetnosti koji stvara prostor i daje slobodu za dalje razumevanje i učenje o umetnosti i životu. Radovi studenata koji su nastali za ovaj projekat tumačili su umetnička dela kroz različite medije, s naglaskom na aktiviranju što više čula kod posetioca i senzornom prevođenju vizuelnog sadržaja.

Uzevši u obzir da su nova dela stvarala studenti vajarskog odseka u saradnji sa Mrđanom Bajićem i Radošem Antonijevićem, na koji način ste idejno pristupili taktilnom aspektu izložbe, odnosu dodira i boje?

– Ovde bih samo naglasila da je u pitanju višečulni aspekt. Taktilnost je samo jedan od njih.  Nama je bio veliki izazov ali i velika odgovornost  da se pronađe adekvatan način prevođenja muzejskih sadržaja, a da to ne bude samo dodir, tj. čist haptilni doživljaj. Tako se uz našu inicijativu, a podršku mladih umetnika i profesora sa FLU kao i predstavnika slepih i slabovidih došlo do zaključka da je doživljaj ključan faktor u viđenju rada savremene umetnosti, što nam je dalo slobodu i nove mogućnosti čitanja različitih sadržaja umetničkog nasleđa.

Koliko umetničke škole, kursevi i fakulteti, prepoznaju potrebu za radom sa slepima i slabovidima i koliko su oni institucionalno uključeni u stvaranje umetnosti, a ne samo kao “konzumenti” kroz ovakve izložbe?

– Istina je da je širenje svesti o potrebama ljudi sa različitim vrstama invaliditeta, prethodnih decenija, doprinelo boljem razumevanju njihovih potreba i uključila ih u raličite društvene i kulturne aktivnosti. Naš projekat je upravo i proizašao iz saradanje tri institucije - Fakulteta likovnih umetnosti kao obrazovne institucije koja je u svoj program uvela kurs posvećen potrebama slepih i slabovidih, Muzeja savremene umetnosti kao institucije kulture i Saveza slepih Srbije kao predstavnika zajednice slepih.  Ovaj projekat edukativnog karaktera je kroz nekoliko paralelnih razvojnih linija omogućio da se, sa jedne strane, mlade generacije budućih umetnika upoznaju sa potrebama slepih i slabovidih i  steknu neka nova iskustva u komunikaciji i budućoj prezentaciji vizuelne umetnosti za slepe i slabovide. U upoznavanju s potrebama slepih veliku pomoć je pružio Boris Dončić, bibliotekar Saveza slepih “Dr Milan Budimir”. S druge strane, kroz razgovore i diskusije o radovima sa kustosima muzeja, mladi umetnici su se upoznali sa funkcionisanjem institucije kakva je MSU kao budući potencijalni prostor njihovog izlaganja. I na kraju, mentorstvo profesora sa Fakulteta likovnih umetnosti Bajića i Antonijevića umnogome je doprinelo finalnom oblikovanju započetog projekta. Mladi umetnici su postali medijatori u prevođenju dela vizuelne umetnosti. Stoga je važno naglasiti da ova izložba teži da probudi svest kod posetilaca, prvenstveno mladih ljudi, da privuče učenike, nastavnike, profesore, studente različitih fakulteta i pozove na jedan otvoren dijalog, učenje i razmenu iskustava.

Treba naglasiti da ovaj projekat ima višestruke benefite, s namerom da ne bude namenjen samo slepima i slabovidima, već ravnopravno pozicioniran prema svim posetiocima Muzeja savremene umetnosti jer je otvorio inkluzivni dijalog kroz razmenu osećanja, iskustava i doživljaja umetničkog nasleđa slepih i videćih. Videći su upotrebom drugih čula, osim vida zavirili u do tada pomalo zapostavljen svet pojedinih čula i sticali nova saznanja, a slepi i slabovidi su kroz multisenzorne doživljaje sticali nova iskustva. 

Ove godine, kroz projekat Plave izložbe posebna pažnja je posvećena pitanju boja, tj. šta boje znače slepim i slabovidim osobama. Boja se u slučaju ove izložbe doživljava kao čulno i multisenzorno iskustvo. Plava izložba je nastala s namerom da se na primeru percepcije i doživljaja boje istakne svaki pojedinac koji može da oslobodi svoje misli, stavove, I na taj način uđe u direktnu komunikaciju sa izloženim delima putem čistog subjektivnog doživljaja.

Na Plavoj izložbi učestvuje 13 studenata odseka za vajarstvo Fakulteta likovnih umetnosti, koji su najadekvatnije odgovorili na postavljen zadatak, a uz mentorstvo profesora Mrđana Bajića i Radoša Anronijevića i interpretirali i osmislili 12 dela iz zbirke Muzeja savremene umetnosti. Oni su ponudil nova i zanimljiva rešenja i omogućili da se radovi iz zbirke izmeste iz čisto vizuelnog polja i da se putem doživljaja na jedan zanimljiv način oživi delić zbirke Muzeja savremene umetnosti.

Imajući u vidu kontekst izložbe, mogu li se i audio deskripcije doživljavati kao svojevrsni produžetak samih vizualnih dela u multimedijalnom okruženju?

– Na projektu iz 2019. godine prvi put smo uveli audiodeskripciju kao prateći deo interpretacije dela iz zbirki. Audiodeskripcija je veoma značajna alatka pristupačnosti za slepu i slabovidu populaciju i postala je standard u mnogim zemljama. Putem audiodeskripcije slepe i slabovide osobe dobijaju relevantne informacije o određenim vizuelnim sadržajima, u našem slučaju to su opisi umetničkih radova. Kao alatka pristupačnosti audiodeskripcija se koristi za praćenje filmske umetnosti, u pozorištu, muzejima, galerijama, opisu video materijala, slika na internetu i TV programa.

Veoma je interesantno da se, slušajući audiodeskripciju, ističu pojedini detalji koji su vizuelno često zanemareni, pa ovakav način opisa i videćima daje potpuniji doživljaj, što smo mogli da primetimo kroz iskustvo izložbe U dodiru sa. Da bi audiodeskripcija imala što većeg efekta veoma je važna objektivnost u prevođenju vizuelnog u verbalni sadržaj kao i zapažanje, sažetost, jezik i vokalne veštine tumača. Slepim osobama ona daje potpuniji doživljaj.

Na izložbama u Muzeju savremene umetnosti audiodeskripcija je dopunjena i opštim audio sadržajima vezanim za život i delo umetnika koje se prezentuje. Tako se i na ovaj način, preko audiodeskripcije, ističe dvosmernost razmene iskustava između slepih i videćih jer se uz audio opise pojačava i vizuelni doživljaji. Za potrebe Plave izložbe tekstove audiodeskripcije izradila je Violeta Vlaški.

N. Marković