Počinje festival savremene umetnosti "Dunavski dijalozi"

Na početku jesenje izlagačke sezone već osmi put novosadska Galerija Bel art okuplja naše i umetnike iz sveta kako bi kroz međusobni dijalog predstavili najaktuelnija zbivanja u vizuelnoj umetnosti podunavskog regiona. Na pet izložbi ove godine će se predstaviti 22 umetnika iz 10 zemalja podunavskog regiona (Nemačka, Austrija, Slovačka, Mađarska, Hrvatska, Srbija, Rumunija, Bugarska, Moldavija, Ukrajina) čiji su radovi odgovor na temu ovogodišnjih Dijaloga “Quo vadis homo?”. Već po tradiciji ova mozaička manifestacija istovremeno se održava u različitim galerijskim prostorima što uži centar gradskog jezgra čini jedinstvenim umetničkim ambijentom.

Na ovogodišnjim Dunavskim dijalozima biće postavljene tri samostalne izložbe savremenih srpskih umetnika u galerijama na Bulevaru Mihajla Pupina i dve kolektivne. U Galeriji Bel art će biti izložba skulptura vajara Miće Stajčića iz Beograda, u izboru Ksenije Marinković, iz beogradske Galerije X VITAMIN. Stajčić, kako navode organizatori, sa puno kritičke ironije “inventariše” bolna mesta naše kulture i savremenog življenja. U Malom likovnom salonu KCNS će se prezentovati skulpture Veroljuba Naumovića, mladog skulptora iz Novog Sada koji „začuđujuće preciznim (hiper)realizmom filozofira nemogućnosti savremenog čoveka da prevaziđe sudubinski obuhvat opšte ugroženosti i alijenacije“, a selektor je Vesna Latinović iz Galerije Bel art. U Galeriji SULUV-a se predstavljaju radovi Vuka Ćuka u izboru Ljiljane Tadić iz beogradske galerije Zvono. Ovaj multimedijalni umetnik iz Beograda svojim mobilnim slikama i skulpturama „autentičnim i jasno personalizovanim načinom manifestuje duh našeg življenja u doba invazivnog tehnicizma i sveopšte robotizacije i tehnologizacije“.

Još jedan u nizu izložbenih dijaloga umetnika iz Rumunije i Srbije, Novog Sada i Temišvara, gradova koji su imenovani za buduće Evropske prestonice kulture, obeležiće ovogodišnje Dunavske dijaloge postavkom u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine, Dunavska 37. U ovim umetničkim dijalozima učestvovaće Peter Jeca i Sanja Radusin, Joan Aurel Muresan i Nataša Teofilović kao i Ana Adam i Vladimir Tatarević , a selektori ovog programa bili su Sorina Jeca iz Temišvara i Sava Stepanov, novosadski likovni kritičar i umetnički direktor festivala. Ove rumunsko-srpske komparativne izložbene postavke davale su do sada, kako ukazuju organizatori Dijaloga, izuzetno zanimljive, čak specifične rezultate, koji su omogućavali brojne rasprave i zaključke o delotvornosti savremene umetnosti u post-socijalističkom periodu susednih zemalja, u vremenu tranzicijskih procesa u društvu ali i u umetnosti, te u postmodernističkim zbivanjima u vremenu raskrsnice vekova te u okolnostima sveopšte globalizacije.

Centralnu izložbu naslovljenu „Quo vadis homo?“ koja je postavljena u Galeriji likovne umetnosti poklon zbirka Rajka Mamuzića, Vase Stajića 1, zajednički su koncipirali Ami Barak, nezavisni kustos iz Pariza i Sava Stepanov. Na izložbi će svoje radove predstaviti 12 umetnika Antal Lakner iz Mađarske, Tatjana Daneberg (Austrija), Puša Petrov (Rumunija/ Francuska), Oto Hudec (Slovačka), Ivan Mudov (Bugarska), Oleksij Sai (Ukrajina), Aleksander Tinei (Mađarska/Moldavija), Otmar Herl (Nemačka), Ana Josipović (Hrvatska) i naši autori Ana Adamović, Orjen Đurić i Milena Milosavljević. Po rečima Stepanova, tema je nametnuta okolnostima globalnog haosa u kome je danas odista teško iznaći pravu okosnicu smisla. Sve do nedavno čovek je verovao da je na putu stalnog progresa, da prati civilizacijski iskorak uslovljen napretkom nauke i “elektronike u službi čoveka”. Ta i takva očekivanja se nisu ispunila te se čovek našeg doba začas našao pred modifikovanim karakteristikama tih dobrih osobenosti pretvorenih u sredstva rigidne kontrole, usred prestruktuiranog društva u kojem je prekvalifikovan u resursnu komponentu neoliberalnog kapitalizma. Ovakva inverzija smisla uvodi čoveka u okrilje depresije koja je postala dominantna dijagnoza stanja modernog sveta.

Zbog specifičnih okolnosti izazvanih epidemijom koronavirusa neće biti javnog otvaranja Festivala, ali će izložbe moći da se pogledaju u toku redovnog radnog vremena galerija do 28. septembra. Organizatori ukazuju da će se poštovati sve preventivne mere i preporuke zaštite i da su ponosni što su uprkos pandemiji uspeli da budu jedan od prvih međunarodnih kulturnih događaja na kojima su prisutni kustosi i umetnici iz inostranstva.    

N. Popov