Bač stigao u Pariz!
NOVI SAD: Radna verzija nominacionog dosije za stavljanje Kulturnog predela Bač sa okruženjem pod zaštitu Organizacije UN za obrazovanje, nauku i kulturu, i zvanično je poslata u sedište Uneska u Parizu!
Time je iskazana jasna namera da finalni dokument, koji bi trebalo da do detalja potkrepi razloge za upis ovog prostora na Listu svetske kulturne i prirodne baštine, bude završen do kraja januara sledeće godine. Time bi Bač postao ne samo prvi zvanično nominovani kulturni predeo u celom regionu, nego bi se stvorili formalni preduslovi da već 2021. on bude stavljen pod zaštutu Uneska. A suština svekolikog ovog posla je da se bogato istorijsko nasleđe srca Vojvodine sačuva i učini održivim u njegovoj lepoti.
Kulturni predeo, inače, predstavlja vrstu kulturnog dobara koja, istina, još nije zvanično uvedena u srpsko zakonodavstvo, ali činjenica da su ratifikovane konvencije koje se njime bave dale su okvir za delovanje. Upravo na tim temeljima Bač sa okolinom je, kao prvi kulturni predeo u Srbiji, i dobio Prostorni plan posebne namene, u kome se nasleđe prepoznaje kao razvojni potencijal. U pitanju je bio tek prvi, ali u osnovi veoma važan korak, s obzirom na to da je kulturni predeo generalno retko zastupljena tema u ovom delu Evrope, te je itekako bitno što je i kroz Prostorni plan potvrđeno razumevanje njenog značaja.
Toponimi koji definišu ovaj kulturni predeo su Bač, Bođani, Donja Branjevina i Deronje, Bačko Novo Selo, Vranjak i Guvnište, Karađorđevo, Kamarište, Labudnjača, Berava i Provala, Plavna, Bukinski rit i Park šuma „Bukinski hrastik”. U samoj radnoj verziji nominacionog dosije kao posebni kvaliteti predela navodi se činjenica da je reč o prostoru sa izrazitom kulturnom raznolikošću, koja se najbolje vidi kod spomenika od izuzetnog značaja kakvi su Tvrđava i Franjevački samostan u Baču, te manastir Bođani sa zidnim slikarstvom Hristofora Žefarovića.
I bogati višeslojni arheološki nalazi potvrđuju da je ovaj predeo zaista jedinstven svedok, i to u razdoblju dugom osam milenijuma, istorijskih procesa u pograničnoj zoni leve obale Dunava, poput integracije u Panonsku niziju različitih naroda, odnosno etničkih, kasnije i religijskih grupa. Jer od lokaliteta Donja Branjevina, gde je otkrivena čuvena Crvenokosa boginja, pa do nalazišta u manastirskom dvorištu, pronađeno je mnoštvo vrednih artefakata iz praistorije, antičkog perioda, srednjeg veka...
Na drugoj strani je prirodno bogatstvo, koje je, uostalom, Unesko već prepoznao upisujući Bačko Podunavlje na svetsku listu rezervata biosfere. Jer unutar predela su Dunav, Mostonga, Živa, Berava, Zečica, rukavci, meandri, močvare, jezero Provala, kao i mnoštvo kanala i ribnjaka - čovekovih ruku delo. U nominacionom dosijeu se takođe ukazuje na šarolikost faune, kao i na visoki stepen trajanja tradicionalnog načina korišćenja zemlje i prirodnih resursa, ali nije zanemarena ni arhitektonska šarolikost.
Nije zgoreg podsetiti na to da su neka od repernih mesta Kulturnog predela Bač sa okruženjem proteklih desetak godina oživljena i obnovljena. Projekat konzervacije i restauracije Tvrđave u Baču nagrađen je najznačajnijim evropskim priznanjem u oblasti kulturnog nasleđa – Gran prijem Evrope nostre. U donžon kuli utvrđenog zamka otvoren je muzej, dok je u podgrađu formiran Edukativni centar. Ovog leta je, otvaranjem crkveno-umetničke i etnografske muzejske postavke, i formalno završena rehabilitacija Franjevačkog samostana, dok je u toku restauracija izuzetno vrednog Žefarovićevog freskoživopisa u Bođanima, i planirano je da bude završena do 2022, kada će biti obeležena 300. godišnjica izgradnje manastirskog hrama.
U svakom slučaju, očekuje se da u predstojećih nekoliko meseci veliku pomoć u finalizaciji nominacionog dosijea timu domaćih stručnjaka, koje predvodi arhitekta konzervator dr Slavica Vujović, autor projekta „Vekovi Bača”, daju eksperti Kineske akademije za kulturno nasleđe, s kojom Pokrajinski zavoda za zaštitu spomenika kulture ima od prošle godine potpisan sporazum o saradnji. Naime, kulturni predeo Bača je veoma složena nominacija, sa izrazitom raznovrsnošću kulturnih i prirodnih dobara i njihovim sadejstvom, te će puno na planu formulisanja njegove univerzalnih vrednosti značiti veliko iskustvo kineskih kolega. Stoga će njihov najavljeni dolazak krajem oktobra biti iskorišćen i da se unaprede određena poglavlja dokumenta, poput onog koji bi trebalo da definiše model održivog upravljanja ovim kulturnim predelom.
M. Stajić
Projekat „Spomeničko nasleđe danas” DVP Produkcija realizuje uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, informisanje i odnose s verskim zajednicama.
