Arhitektura nije individualna trka

Njihov pristup arhitekturi povezuje savremenu izradu, materijale i nove održive tehnologije sa fizičkim ekonomskim i društvenim kvalitetima date lokacije.

Dvoje renomiranih arhitekata biće gosti kongresa “Održiva arhitektura – Energetska efikasnost” koji se održava u zgradu Jugoslovenske kinoteke od 7. do 9. oktobra, uz još devetoro renomiranih gostiju sa globalne arhitektonske scene. Sa Faidrom Macijaraki razgovarali smo o Kongresu i izazovima s kojima se susreću u svakodnevnom radu, imajući u vidu upravo goruće teme koje ovaj događaj pokreće.

Kako vidite značaj Kongresa “Održiva arhitektura – Energetska efikasnost”?

– Radujemo se susretima sa svim ovim talentovanim profesionalcima čiji je prioritet razmišljanje i delanje u smeru održivije arhitekture. Sam dolazak u Beograd je takođe veoma značajan za nas; veoma je interesantno ispitivati različite geopolitičke lokacije naročito u Evropi, istraživati različite pristupe unutar različitih urbanih struktura i ruralnih predella. Beograd je, poput recimo Atine, istorijski grad koji se takođe i veoma brzo razvija, regeneriše se nakon istorijskih zbivanja, ali možda nije imao priliku da se u potpunosti razvije poput recimo Kopenhagena i sličnih gradova. Da bi se promene desile, ljudi moraju da izraze ideje, a da bi se te ideje čule potrebna je stabilna platforma poput konferencija. Svi mi smo odgovorni za to da se ove ideje čuju na konferenciji, i da izvrše uticaj na osnovu koga će se kreirati održivija budućnost.

Šta će biti u fokusu vaše prezentacije?

– Mi smo mali biro iz Barselone, ali takođe radimo i u inostranstvu, uglavnom u Grčkoj ali i u zemljama poput Velike Britanije, Ruande, Kine. U Barseloni nam je fokus na rezidencijalnom dizajnu i renoviranju objekata, uglavnom zato što je u gradu teško investirati u nove projekte zbog fizičkih granica, a postoji potreba za obnovom starih rezidencijalnih zgrada lošeg kvaliteta, zgusnutih u granicama Barselone. Želimo da govodimo o izazovima s kojima se suočavamo, ali ne samo kroz estetsku prizmu i rešenja za naše klijente, već sa tačke gledišta koje razmatra zdravije i održivije okruženje, uz manju potrošnju energije. S druge strane, voleli bismo da predstavimo i naš rad van grada, u prirodnom okruženju, poput male kuće na grčkom ostrvu i načina na koji se trudimo da kreiramo održivije stambene prostore, korišćenjem lokalnih materijala i tehnika.

Na koji način kroz vaš rad afirmišete teme koje pokreće ovaj kongres?

– Pored našeg arhitektonskog studija, bavimo se i arhitektonskim materijalima, a imamo i malu građevinsku kompaniju. Ovo nam daje punu kontrolu nad čitavim procesom izgradnje, ali i trostruko veću odgovornost. U svakom projektu kojim se bavimo, a naročito u uslovima zgusnute gradske infrastrukture, bez obzira na potencijalne teškoće trudimo se da umanjimo negativan uticaj i povećamo komfor i zdravstvene uslove za ljude koji će tu živeti. Dok dizajniramo uvek razmišljamo i o materijalima koje koristimo. Minimiziramo otpad, koristimo materijale koji se mogu reciklirati, tragamo za lokalnom građom, razmišljamo o trajnosti materijala i biorazgradivosti. Takođe je veoma važna tehnologija koja štedi energiju i ponovno korišćenje materijala. Rekonstrukcija starih instalacija i osetljivih elemenata strukture uvek je deo procesa. Kada gradimo nove objekte u prirodi, trudimo se da minimiziramo otisak i da doprinesemo održavanju lokalnih tehnika, koje su po prirodi stvari održivije. Tragamo za prirodnim materijalima koji bi inače završili na otpadu, istovremeno optimizujući samoodrživost korišćenjem adekvatne tehnologije.

Kako vidite budućnost arhitekture u svetlu klimatskih, energetskih i urbanih izazova?

– Mnogi gradovi se susreću s izazovnim vremenima. Brzina investiranja vođenog povremeno na loš način, tehnološki zahtevi, brzi turizam, zahtevi za brzom proizvodnjom energije po kojoj god ceni, prenaseljenost, loši životni uslovi, sve ovo može skrajnuti teme klimatskih promena i održivosti na dno liste prioriteta. Trudimo se da budemo optimisti i predstavimo naš dom, Barselonu, kao mesto koje se polako prilagođava ovim pitanjima i koje je dobar primer. Barselona predstavlja nove mere i ponude za održivo socijalno stanovanje, čistije obale mora, zelene javne prostore, a naravno tu su i uspešni programi za odlaganje otpada. U mnogim od ovih projekata gradske institucije ne traže arhitekte-zvezde ili inženjere koji bi izgradili markantne objekte, već “svakodnevne” profesionalce koji su se kroz lične borbe i izbore profilisali u pogledu održivosti i mogu da je praktično demonstriraju. U tom smislu svi moraju da se prilagode ovim parametrima, ujedine se, implementiraju nove strategije i budu spremni da ponude rešenja. Arhitektura nije individualna trka do pobede, već proaktivna kolektivna sila koja cilja promene.       

N. Marković