Zele Lipovača, prvo ime „Divljih jagoda”: Prvi koncertni album možda snimimo u Novom Sadu

– Nakon 40 i malo više godina postojanja „Divljih jagoda“, koliko god to izgledalo neobično, čini mi se da sam isti onaj dečak koji je, kako nekad tako i danas, zaljubljen u čarobne zvuke gitare, pun želje za dokazivanjem, večiti optimista ali i onaj koji se veseli svakoj novoj probi, koncertu ili snimanju… Ako nisi izgubio srce deteta, onda je potpuno prirodno da, bez obzira na veliki broj uspešnih albuma, pesama koje traju decenijama, hiljade koncerata, još uvek postoje neke neostvarene želje. Definitivno, jedan sam od onih koji to srce nisu izgubili – veli na početku razgovora za „Dnevnik“ Zele Lipovača, legenda Ju-rok gitare,  kompozitor i jedina konstanta „Divljih jagoda“ za ove protekle četiri decenije.

„Divljim jagodama” su tamo, početkom osamdesetih godina prošlog vekla, nakon „Šejle” na engleskom, a pogotovo „Living in Mdž Dreams”, koji i danas na Jutjubu ima više od 200.000 pregleda, prognozirali svetsku karijeru... 

– Činjenica da su mnogi tada prognozirali svetsku karijeru „Divljih jagoda“ nije rezultata teorije zavere, nego poštenog i predanog rada velike većine - ali ne svih - onih koji su prošli kroz band. Kao kapetan lađe koja danas plovi bolje, sigurnije i uspešnije nego ikad, u puno intervjua do sada sam objašnjavao sve ono što se događalo u Londonu pre, za vreme i nakon snimanja engleskog albuma.

Ukratko mogu reći da je odlazak u London, potpisivanje sedmogodišnjeg ugovora, snimanje albuma u čuvenom Matrix studiju, nastup u legendarnom Marque klubu, koncerti u nekoliko engleskih gradova… sve skupa izgledalo skoro nestvarno za bend koji je došao sa Balkana. No, s druge strane, ja sam na tome radio godinama, verovao da to mogu i na kraju se to i desilo. Nažalost, već za vreme snimanja albuma sam uvideo da stvari ne štimaju, a da sam napravio grešku znao sam nakon što je snimanje završeno. Jednostavno, London je bio preveliki zalogaj, odnosno shvatio sam da niti jedan od preostale trojice članova tadašnje postave nije bio spreman da podnesu žrtvu koja se očekuje od bilo kojeg benda koji bi potpisao dugogodišnji ugovor i s time dobio šansu za svetsku karijeru.

Ove godine je bend objavio album „Džuboks”, koji uparuje neke nove melodije sa starim, ali obučenim u novo ruho. Da li ste generalno zadovoljni reakcijama na album i u kojoj meri se ovo „koronarno stanje” odrazilo na njegovu promociju i druge svečarske planove?

- Album „Džuboks” je obeležio prvih 40 godina postojanja „Divljih jagoda”, i bez obzira na to što se na njemu, osim novih, nalaze i rimejkovi već objavljenih pesama sa prijašnjih albuma, on je u potpunosti “catch up in time“, ako govorimo o svirci, zvuku i produkciji. Kada sam se odlučio za takvu koncepciju albuma, moja ideja bila je da reanimiram neke već objavljene pesme, za koje sam smatrao da su napravile jako malo u vremenu u kojem su nastajale, iako su, s druge strane, imale puno veći potencijal. To je uvek investicija visokog rizika, osim ako nisi siguran da možeš da napraviš verziju koja će prvenstveno biti u korak s vremenom, ali i puno bolja od originala.

U svakom slučaju, ako uzmemo veliku većinu reakcija na album „Džuboks”, upravo se to i desilo. Stare-nove pesme su kod velikog dela naših fanova, ali i kod velike većine radio i TV stanica, dočekane kao pun pogodak. Pesme kao što su „Sama si”, „Ulica na lošem glasu”, „Zbog tebe, draga”, „Sarajevo, ti i ja”, „Zvjezda sjevera”, „Zauvijek tvoj”, zaboravljene pre 20 i više godina, u novoj su verziji, i obogaćene video spotovima, dobile potpuno novi život i u samo nekoliko meseci nakon objavljivanja albuma napravile iskorak koji je puno veći nego što su to uradile u proteklih 20 ili 30 godina. Pri tome, ono što je važno napomenuti, rezultat je to timskog rada u svakom segmentu stvaranja albuma.

Inače, mislim da je i suvišno govoriti o činjenici da je korona u celom svetu nanela ogromnu štetu svima koji se profesionalno bave muzikom.

Već neko vreme se „šuška” o spektakularnom koncertu u Novom Sadu. Šta to Novosađani - i kad - mogu da očekuju od „Divljih jagoda”?

– Koliko znam, 18. septembra na Spensu, zajedno sa „Atomskum skloništem” i grupom „Aerodrom”, sviraće i „Divlje jagode”. Promovisaćemo novi album „Džuboks” i, zajedno s publikom, svirajući najveće hitove, proslaviti prvih 40 godina benda. Jedino što mogu obećati svima koji dođu jeste da će to biti nezaboravna noć.

U kojoj meri to što u aktuelnoj postavci benda praktično egzistiraju tri pevača otvara širi autorski prostor, naravno unutar okvira koje je bend odavno definisao? 

– Verujem da je bend puno dobio sa ovakvim lajn apom, jer svako od njih peva one numere koje mu najbolje leže: Livio je zadužen za pesme koje su više hard&heavy, Toni je neprevaziđen kada se radi o baladam, a bas gitarista Damjan je više rok pevač, koji prilično dobro može pevati i malo žešće stvari. Definitivno, sa tri pevača u bendu mi je puno lakše, a posebno kada se za vreme snimanja vokala u studiju desi situaciju da bilo ko od njih trojice ima loš dan, ili mu jednostavno neka pesma ne leži.

Počele su da kolaju informacije i o tome da „Divlje jagode” planiraju objavljivanje prvog koncertnog albuma. Da li je to tačno, i ako jeste, kako je ceo projekat zamišljen?

– Iskreno, ni sam ne mogu verovati da nakon toliko godina „Divlje jagode” još uvek nemaju koncertni album. To što i na svetskoj sceni postoje  poznati bendovi koji nikad nisu imali lajv album sigurno nije opravdanje, pa sebe, odnosno taj moj perfekcionizam smatram isključivim krivcem za to. No, kako stoje stvari, došlo je vreme da tu grešku ispravim i da naši fanovi konačno dobiju album koji čekaju sve ove godine. Samo još uvek razmišljamo o tome da li će to biti klasičan ili koncert sa filharmonijom, a što se tiče lokacije: Novi Sad, Sarajevo ili Beograd.

Kao ponajveći događaj jubilarne, 20. sezone Teatra Ulysses na Brionima najavljen je koncert „Legende rok gitare”, na kojem će nastupiti Vlatko Stefanovski, Žika Jelić, Lipovača...

– Ideja je potekla od Davora Ljuštine, čoveka koji je  decenijama involviran u kulturna događanja kako u Zagrebu tako i u Hrvatskoj, a inače je producent Teatra Ulysses. Ja sam samo jedan od učesnika koji će imati svojih 20 minuta i, naravno, pokušati da u tom vremenu pokažem da godine vežbanja nisu bile uzaludne. Biće to i dobra prilika da promovišem numere sa mog instrumentalnog albuma „Internal Wawes Of Love”.

 Kada je takav autor istovremeno i bend-lider, naprosto se nameće pitanje zbog čega pesme koje je odvojio za solo projekat nije snimio sa grupom?

– Prvenstveno iz razloga što imam veću slobodu predstaviti sebe kao gitaristu, a i dobiti prostor  u kojem mogu eksperimentisati sa ezoteričnim putovanjem u unutrašnjost sebe kroz žanrove koji možda i nisu signature „Divljih jagoda” kao benda. I, na kraju, ostavlja mi slobodu za saradnju sa mnogim drugim muzičarima koji su mi prijatelji, s kojima bih voleo raditi i snimiti da li jednu, nekoliko numera ili možda celi album. Ako pogledamo bend „Deep Purple”, mislim da oni svi imaju samostalne projekte s kojim su poželeli otići na malo drugačije i neizvesnije muzičko putovanje, ali koje definitivno nije u koliziji sa matičnim bendom.    

M. Stajić