Šlomo Minc u Sinagogi sa Vojvođanskim simfonijskim orkestrom

Za dirigentskim pultom biće austrijski maestro Leopold Hager, pod čijim vođstvom će Šlomo Minc sa Simfoničarima izvesti Dvoržakov Koncert za violinu i orkestar u a-molu, op.53. Kada je nedavno ovo delo izveo sa Virt filharmonijom u Karmen Virt forumu u Kincelsau, nemačka kritika je napisala da „Minc koristi ceo tonski spektar svoje violine u dugim, gipkim melodičnim lukovima do najviših visina, potvrđujući impresivnu virtuoznost i širok spektar muzičkih emocija”.    

Reputaciju jednog od najvećih violinista našeg doba, Šlomo Minc je stekao zbog svoje izrazite muzikalnosti, vrhunske tehnike i stilske šarolikosti. „Moja snaga je moja muzička radoznalost”, rekao je svojevremeno. „A mislim da i publika treba da ide na koncerte iz muzičke radoznalosti, a ne samo iz radoznalosti prema umetniku”. A Džoel Levi, muzički direktor Simfonijskog ortkestra Atlante, za Minca kaže da „služi muzici”: „U zavisnosti od toga šta muzika traži, on će to pokušati i da prikaže. Jednostavno, šlomo Minc je rođen da bude violinista.’

Iako je rođen u Moskvi, porodica mu kad je imao samo dve godine emigrira u Izrael, gde je stekao najranije muzičko obrazovanje . Veš sa 11 godina imaće koncertni debi sa Izraelskom filharmonijom na poziv Zubina Mehte i to u Paganinijevom Violinskom koncertu br. 1. Pet godina kasnije sviraće u njujorškom Karnegi holu sa Simfonijom iz Pitsburga. S osamnaest godina je počeo da nastupa i kao dirigent, dok se poslednjih godina bavi se i komponovanjem. 

Mentor mu je bio slavni Isak Štern, a tokom karijere koja traje već pola veka sarađivao je sa najvećim muzičarima, čuvenim dirigentima i najpoznatijim svetskim orkestrima, od Mstislava Rostropoviča, Pinkasa Cukermana, Jicaka Perlmana, Zubina Mehte, Klaudija Abada, Rikarda Mutija, Jurija Temirkanov, do Berlinske i Bečke filharmonije i orkestara Čikaga, Filadelfije, Los Anđelesa, Njujorka... Bio je član žirija na najprestižnijim svetskim violinskim takmičenjima, kao što su „Čajkovski“ u Moskvi i „Kraljica Elizabeta“ u Briselu.

„Nikad mi nije bilo dosadno. Uostalom, svesno sam se odrekao mnogo toga u životu da bih bio na sceni i - stvarao muziku”, izjavio je Minc za „Njujork tajms”. Njegov godišnji raspored je i dalje obuhvata stotinak nastupa, od kojih je polovina vezana za koncerte sa velikim formacijama, dok se druga polovina odnosi na resitale sa pijanistom ili snimanja. Ekskluzivac je kuće Dojče gramofon, a njegovi snimci osvojili su brojne nagrade, uključujući i Gramophone Classical Music Anjards, priznanjem koje se naziva i Oskarom za klasičnu muziku.

Iako su na njegovu adresu stizali pozivi najpriznatijih svetskih konzervatorijuma, profesuru je do sada izričito odbijao, izuzev što ponekad drži majstorske radionice: „Biti nekom profesor je izuzetno ozbiljna stvar i morao bih da budem veoma oprezan u preuzimanju odgovornosti za mlade talente. Potrebno je uložiti mnogo vremena, a ja za to nisam spreman. Ali se iskreno nadam da najveći talenti imaju dobre učitelje. Jer, tanka je linija između tehnike i umetnosti. Mnogi muzičari stignu do 99 procenata onog što je potrebno. Najteže je, međutim, napraviti taj korak od 99 do 100.”

Šlomo Minc je i važan deo projekta Violins of Hope, koji obnavlja violine, viole i violončela u vlasništvu jevrejskih muzičara ubijenih u getima i koncentracionim logorima tokom Holokausta. Instrumenti iz kolekcije se koriste za edukaciju i memorijalizaciju života stradalnika u Holokaustu kroz koncerte, izložbe i druge projekte, pa su tako poslednjih godina neki od najboljih svetskih orkestara nastupali u sklopu Violins of Hope, među kojima su Berlinska filharmonija i Klivlendski simfonijski orkestar.. 

M. S.