SIMFONIK METAL SCENA Bend „AHERON” pokreće novi talas autentičnog zvuka

I dok se nisu znali, sanjali su isti san, a onda su se, kao u Bajaginoj pesmi „da l’ je to sudbina il’ ko zna šta li je”, tog 16. novembra prošle godine sastavili u kultnom novosadskom klubu „Dvorište” i tako su Viktorija Milošević (19), Teodor Mandić (23), Danijel Danji (19) i  Aleksandra Kocić Koca (22) svoju želju ispunili, nadenuvši bendu ime „Aheron”,  posvećen tom žanru. Kako je za „Dnevnik” rekao Teodor Mandić Toša, koji inače svira bas, najduže je znao pevačicu Aleksandru, još kada je išao na časove kod Marka Vešovića, a kada je pre nekoliko godina upoznao Viktoriju, tada je shvatio da autorski simfonijski metal bend ima velike šanse sa njom kao bubnjarkom i Danijelom kao vrhunskim gitaristom.

– Ideja o osnivanju benda postoji otkako sam počeo da sviram bas. Kada sam čuo Kocin glas, shvatio sam da moramo imati bend jednog dana i od te prve probe sa njom ideja je čekala pravi momenat, a tome ima nekoliko godina – priča Toša, koji je inače poljoprivrednik i elektroničar po struci. – U međuvremenu sam svirao u dva benda, prvi je „Progon”, a zvuci su bili „def” metala. Kasnije sam prošao svirke i sa drugim bendom, no sada sam maksimalnio posvećen našem „Aheronu”. Do sada smo napisali četiri pesme, peta je u pripremi, a nadamo se na jesen da ćemo objaviti i prvi singl.

Viktorija Milošević studira programiranje na Visokoj tehničkoj školi strukovnih studija u Novom Sadu, ali kako kaže, ima vremena da se posveti svojoj prvoj ljubavi – muzici. Bubnjeve svira od 2017. godine i ne misli da prestaje.

– Počela sam da slušam metal uz „Najtviš”.  Kada sam počela da sviram bubnjeve, htela sam da imam svoj simfonik metal bend, ali sam bila sigurna da u Srbiji to nikog ne zanima, jer je druga muzička kultura preovladala ovim prostorima. Počela sam da sviram u „old girl pank rock” bendu, a u istom trenutku sam napravila sa drugaricom i drugi, autorski bend „Afliction” koji je naginjao panku sa zvucima metal bubnjeva. Sada sviram atmosferični blek metal u bendu „Kargaš”, ali sam predana i našem novom bendu. Do kraja godine planiramo da široj javnoj masi predstavimo autentični talas „Aherona” – kazala je Viktorija.

Zvuke električne gitare stvara Danijel Danji, koji je od malih nogu uzeo taj žičani instrument u ruke i od tada se od njega ne odvaja. Inače predaje u Privatnoj muzičkoj školi „Music Harmony”.

– Pevač „Amajlije”, Čombe, držao je časove i otišao sam kod njega malo da sviram, a kasnije sam u nekoliko autorskih bendova uglavnom „pržio” rok metal – izjavio je Danji. – Posle nekog vremena sam upao u „Ognjenu kočiju”, bend koji je na sceni oko 15 godina i to je pagan blek metal. Sada slabije radimo, što je sa druge strane u redu, jer imam vremena da se posvetim „Aheronu” i njegovom uzdizanju. Počeli smo zajedno kod mene da pravimo i studio, ipak smo mi autorkski bend, pa polako. Želimo da napravimo nešto jedinstveno i originalno.

Njih četvoro su se složili da imaju dosta različit ukus za metal, ali baš taj spoj različitosti stvara muziku koja sadrži svu autentičnost tonova. Pevačica Aleksandra Kocić kaže da ne sumnjaju da će to biti pun pogodak.

Ona se inače bavi pevanjem od svoje osme godine, završila je Muzičku školu „Isidor Bajić” u Novom Sadu, uz profesorku Senku Nedeljković, a sada je na Akademiji umetnosti, u klasi Milice Stojadinović. Obrazuje se za opersku pevačicu, a za sve to vreme, osvajala je brojne nagrade na takmičenjijma i to uglavnom prve. 

– Bavila sam se i baletom, ali sam za pevanje bila najtalentovanija i uz Senku Nedeljković sam mnogo zavolela tu profesiju jer je ona jedina, čini mi se, koja me je shvatala u dušu – iskreno će Aleksandra. – Radi se o operskom pevanju, ali uvek mi je trebalo da imam nešto svoje, da pišem svoju muziku i pevam malo drugačiji žanr, eksperimentišem, što nije uobičajeno za operske pevače i malo ljudi u toj profesiji to razume. Kroz celu srednju školu htela sam da imam svoj metal bend, ali niko nije hteo da svira to što ja želim da pevam. Opera mi je dobro išla, a moji profesori i mentori su se uvek brinuli da ću skrenuti sa puta i napustiti je. Protivili su se da vežbam nešto drugačije. Do sada sam dobila priliku da pevam u Rok apoteka bendu, I baš zato sam se preporodila kad smo osnovali „Aheron”. Sada mogu da ostavim svoj lični pečat u simfonik metal muzici.

U jednoj ličnosti povezati operu i metal nije lako, a Koca kaže da su je ti snažni zvuci metala otrgli od depresije, nakon tragedije koja je njenu porodicu zavila u crno. Izgubila je sa 13 godina oca, a potom sa 15 brata, no ta vrsta muzike je specifična, kao i ljudi koji je slušaju. Prepoznala se u tim notama, koji su joj do kraja bili oslonac da izađe na svetlost i nastavi život sa pogledom uprtim u budućnost na simfonik metal sceni.

I. Bakmaz