Nova sezona Opere SNP-a prilagođena novoj realnosti
Opera srpskog narodnog pozorišta otvoriće večeras gala koncertom jubilarnu, 160. sezonu našeg najstarijeg profesionalnog teatra.
Na platou ispred SNP-a od 20.30 poklonici umetničke muzike biće u prilici da čuju odabrane arije iz opera „Moć sudbine”, „Karmen”, „Trubadur”, „Topska”, „Faust”, „Boemi”, „Manon Lesko”, „Adriana Lekuvrer”, „Italijnka u Alžiru”, ... uz instrumentalne „začine” sa potpisom Čajkovskog, Verdija, Maskanjija i Johana Štrausa mlađeg. Ovaj gala koncert viodiće tri dirigenta: Ana Zorana Brajević, Aleksandar Kojića i argentinski maestro Luiz Gorelik, koji će nekoliko dana kasnije dirigovati i prvim izvođenjem u novoj sezoni Verdijevog „Rigoleta” sa Željkom R. Andrićem u naslovnoj ulozi.
– Opera i balet su objektivno suočeni sa ogromnim problemom kako se u novoj sezoni prilagoditi propisanim uslovima izvođenja predstava, koji podrazumevaju poštovanje svih epidemioloških mera i preporuka – kaže za „Dnevnik” direktor Opere SNP Aleksandar Stankov. – Zbog toga ćemo, recimo, biti prinuđeni da prerežiramo pojedine predstave, i o tome je već postignut dovovor sa rediteljem Aleksandrom Nikolićem, koji je kod nas postavio opere „Rigoleto” i „Faust”. Cilj je da pevači drže propisanu distancu, bez kontakta, a da orkestar bude u nivou scene umesto u „rupi”.
Premijera „Aide” u čast Verdija
– Želja nam je bila da sledeće godine, na Svetski dan muzike, 21. juna, negde na otvorenom prostoru premijerno izvedemo Verdijevu „Aidu”. Naime, u 2021. će ceo operski svet obeležavati 120 godina od smrti velikog kompozitora, i naš bi prilog bila ova produkcija, koja bi se realizovala u koprodukciji sa Mađarskom državnom operom iz Budimpešte. Zbog cele situacije se sa konkretizacijom te ideje još nije puno odmaklo, jer planovi se menjaju bukvalno iz sata u sat, ali se ipak nadam da ćemo na kraju uspeti da posle više od dve decenije Srpsko narodno pozorište ponovo na repertoaru ima čuveno Verdijevo delo – otkriva Aleksandar Stankov.
Stankov pri tome napominje da će, što se samog orkestra tiče, gudači morati da nose maske, dok će duvači biti „ograđeni” zaštitnim pleksiglas tablama, na čijoj izradi se uveliko radi. Još uvek se razrađuju modaliteti kako u celoj ovoj priči realizovati horske numere, jer nije realno očekivati da horisti pevaju pod maskama, ali se očekuje da do prve predstave u sali i to pitanje bude rešeno.
– Za prilagođavanje novim okolnostima puno će nam značiti najsavremenija audio i video oprema, kojom je ovog leta opremljena scena „Jovan Đorđević”. Naime, jako je važno da u video projekciji, koja će ubuduće „glumiti” neophodan vizuelni kontakt dirigenta sa pevačima na sceni i orkestrom, koji će biti iza kulisa, ne bude ni milisekunde kašnjenja – pojašnjava Stankov. – Ideja je da neke veće predstave izvodimo samo koncertno, pojedine naslove ćemo prerežirati, skratiti, izdvojiti arije i orkestarske numere, ali moramo da razmišljamo i o tome šta sa onim operskim delima koja objektivno dugo traju. Jer, zaista nije realno između činova „prazniti” pozorište od publike, kao i organizovati da u toalete ulazi jedan po jedan posetilac. Najlakše je organizovati gala koncert, poput ovog kojim ćemo početi sezonu, ali na tome ne može da se temelji repertoar Opere.
U ovakvoj novoj realnosti pripremati koliko-toliko regularnu sezonu deluje kao nemoguća misija, i Stankov ističe da upravo zbog toga mora da se jako dobro osmisle svi naredni koraci, od svih koji imaju za cilj da sačuvaju zdravlje i izvođača i publike, do onih čisto programskih. Jer, jasno je da će i planirane produkcije trpeti. Predviđeno je, recimo, da se u drugoj polovini novembra izađe sa premijerom Mocartovog „Don Đovanija”, ali reditelj Aleksandar Nikolić je prinuđen da već sad osmišljava takvu postavku koja bi bila prilagođena novim uslovima izvođenja.
– Nije, naravno, ništa nemoguće, ali je važno da rešenje koje se pronađe bude dugoročno održivo, a ne usko „koronarno”. Jer činjenica je da u tehničkom smislu postaje sada sve mnogo zahtevnije. I posledično - skuplje. Ilustracije radi, svaki izlazak iz teatra u otvoreni prostor podrazumeva ozvučenje, a ozvučiti formacije poput naše nije lako i samim tim troškovi rastu. Zato u ovoj sezoni pokušavamo i da intenziviramo saradnju sa korporacijama, spremnim da u ovim vremenima finansijski pomognu kulturu. Neki sporazumi su na vidiku, sa nekima još razgovaramo, sve u pokušaju da i na taj način dopunimo budžet kuće – dodaje Stankov.
Ako se uopšte može govoriti o nečemu što se kao pozitivno može izvući iz novih okolnosti, to je bez sumnje jačanje saradnje operskih kuća u regionu, počev od toga što će, izgleda, najzad zaživeti toliko dugo i najavljivana i očekivana razmena operskih predstava između Novog Sada i Beograda.
– Videćemo kako će i dokle to da ide, ali mislim da zaista moraju mnogo više da sarađuju dve nacionalne operske kuće. Tim pre što će sada izvođenje naših naslova morati da se prilagodi „novoj realnosti”. U tom smislu mi očekujemo pozive za gostovanje u Narodnom pozorištu, kao što i oni mogu da očekuju pozive iz SNP-a. Istovremeno, verujem da ćemo sada ponovo moći i da gostujemo po Vojvodini, jer poziva ima i iz Kikinde, Sombora, Subotice... ali poslednjih godina nismo mogli da maknemo iz Novog Sada, sa scene „Jovan Đorđević”, jer nam je sve bilo „mega”. E sad ćemo pokušati da napravimo i neke „putne” varijante, pa se nadam da ćemo to što radimo moći da prikažemo i u drugim sredinama – poručuje Stankov.
M. Stajić