Nova knjiga Dejana Tomića: Vojvodina stara u delima za glasovir

U njoj je sabrano 16 partitura „za glasovir” što autora znanih u svetskim okvirima, poput Johana Štrausa Sina, Ferdinada Bajera ili Georga Maršala, preko kompozitora koji su u svoje vreme bili popularni, ali nisu obezbedili mesto u muzičkim čitankama, kakav je Deže Hercenberger, do muzičkih pedagoga iz Austrije, Slovačke, Češke, Mađarske, koji je sticaj životnih okolnosti doveo u Novi Sad, ali i Sremsku Mitrovicu, Sombor, Vršac, Veliku Kikindu, Stari Bečej, Pančevo, Titel, Orahovo, Suboticu... a oni ovom prostoru uzvratili komadima koji možda nisu melodijski složeni niti zahtevaju virtuoznu tehniku, ali svakako zavređuju pažnju jer odišu duhom jednog vremena i podneblja.

Predstavljene klavirske kompozicije inspirisane su srpskom muzičkom tradicijom, ili su njihovo komponovanje inicirali Srbi Vojvođani, ili su nastale kao posveta Srpkinjama iz Vojvodine, kao i srpskim društvima, a zna se i da je pomenuti Johan Štraus posvetio jednu svoju kompoziciju gradu Novom Sadu (Neusatz), ali se ta partitura, na žalost, izgubila u tami dalekih prošlih vremena. U knjizi su date i izvorne naslovnice partitura, te tako album potvrđuje i činjenicu da je na prostoru Vojvodine, u drugoj polovine XIX veka, postojalo i muzičko notno izdavaštvo (Sombor, Novi Sad, Pančevo, Vršac).        

– Predan arhivski rad Dejana Tomića otkriva i podstiče savremenu generaciju pijanista da se pozabave ovom tematikom – veli o studiji naš čuveni muzikolog Dušan Mihalek. – Srpski narod, koji je od instrumenata, nakon Seobe Srba, poznavao samo svoje narodne: gusle, gajde, frule, tambure, zurle, daire... upoznaje se sa evropskim instrumentima, usavršenim za izvođenje umetničke muzike. Tokom 19. veka najviše se usavršavaju instrumenti sa dirkama i oni svojom atraktivnošću prodiru među panonske Srbe. Na njihovim dvorovima, u salonima i domovima, pojavljuju se čembala, klavseni, klavikordi, hamer-klaviri, fortepijana, pijanina. Odomaćuje se nova reč „klavir“, a stvara i sopstvena reč – glasovir. Sviranje na ovom instrumentu naziva se „udaranje“ - što jeste tačno, jer klavir spada u grupu udaračkih instrumenata – ali se ipak odomaćuje izraz „sviranje“.... Klavir postaje statusni simbol građanske klase, a kompozije iz albuma Dejana Tomića dokazuju da su se Srbi utkali u milje evropske muzička kulture    

Posebna vrednost ove monografije su Tomićevi zapisi o kompozitorima i kompozicijama, jer u tim tekstovima ne domoniraju puke biografske crtice, već se radi o rezultatu neumornog istraživačkog rada, kojim se stvaraoci ovih klavirskih dela, zastupljeni u studiji, povezuju sa ovim prostorima. Tako čitalac, ilustracije radi, može da saznati kako je Johan Štraus Sin dolazio do srpskih motiva za svoje kompozicije. Tomić nas, naime, precizno upućuje na sećanja izvesne Ane Dobrić, devojačko Popović, objavljena u novosadskom Srpskom ilustrovanom kalendaru za godinu 1910: „Među srpskim emigrantima, koji su dolazili u našu kuću i koje je moj otac (tadašnji gradski blagajnik Konstantin Popović) potpomagao svačim, bio je i neki pokršteni čivutin, koji se zvao Šlezinger. U ono sam vreme ja bila dobra pevačica i učila sam i u gitar svirati, a nije bilo te srpske pesme koju nisam umela otpevati. Jedared na moj imendan dobijem ja od Šlezingera podebelu knjigu, uvezanu u pozlaćene korice. U toj su knjizi bile sve srpske pesme, pa i podskočice i srpske igre, sve udešeno na note za gitar. Posle nekog vremena dođe iz Beča poznati muzičar Jovan Štraus, a moj brat od strica, Marko Popović, pozove ga na ručak pa mu tom prilikom pripoveda za moju knjigu, koju mi je poklonio šlezinger. Kad to posle podne, a oni pošalju po tu knjigu, a kad je Štraus vide, tako mu se dopala, da je rekao, e bi dao bog zna koje novce, samo da tu knjigu može kupiti. Marko mu onda, i ne zapitavši me, pokloni tu knjigu. Kad sam ja posle nekog vremena čula šta se desilo s mojom knjigom, gorko sam plakala i zadravo mi je bilo žao, no posle sam se utešila, kad sam razabrala da je Štraus iz srpskih motiva iz te knjige sastavio srpsku četvorku i da su tako mnoge srpske pesme prodrle u strani svet”...

Monografsku studiju „Vojvodina stara i kompozicije za klavir evropskih kompozitora” objavio je novosadski „Prometej” uz podršku Uprave za kulturu grada Novog Sada.

        M. Stajić