Koncert slavnog ruskog pijaniste Jevgenija Kisina u Beogradu
Posvećen delima jednog kompozitora, svakako jednom od najvećih u istoriji muzike, Ludvigu van Betovenu, koncert slavnog 48-godišnjeg ruskog pijaniste na četvrtom gostovanju u Beogradu, ovog puta u ciklusu „Tvoj svet muzike“, ostavio je u svakom smislu jedinstven i impresivan, tehnički i interpretativno savršen i duboko dejstven utisak na prepuni auditorijum Kolarčeve zadužbine.
Protičući u jednom dahu, otvoren je i zatvoren dugim aplauzom dobrodošlice, poštovanja i divljenja kakav u takvom intenzitetu i trajanju nismo do sada čuli u dvorani na Kolarcu. Odsustvo svake poze i samodopadljivosti, a opet izvođačka samosvojnost, prirodnost, ali i krajnje pažljiva udubljenost i upečatljivost krasili su Kisinovo muziciranje, od početka obeleženo koliko betovenskom snagom i dramatičnošću, toliko i vrhunskim tehničkim umećem.
Opsežnija i dublja no što su je pisali njegovi prethodnici, Betovenova klavirska dela svedoče o tesnoj vezi između života i umetnosti, bliskijoj jednom novom shvatanju stvarnosti, zajedničkom svim velikim protagonistima novog doba, rođenim u prvoj romantičarskoj generaciji, kojoj su pripadali i Gete i Šiler, Bajron i Igo. Pa iako kompozitor ne nastoji da svojoj muzici da literarnu podlogu, on je ipak posmatra kroz ideje, kao pouku i moralnu poruku ljudima. Njegovi opusi postaju ispovesti o životu, koje su najsnažnije i najopsežnije ispričane osim u simfonijama, baš u sonatama za klavir. Upravo orkestarski raskošno, tumačio ih je i Jevgenj Kisin, iz niza Betovenovih remek-dela od 32 sonate nastale tokom 27 godina (od rane mladosti do pune zrelosti) izabravši tri, svakoj dajući odgovarajući smisao i sopstveni koncepcijski pečat. Prvu od bez sumnje najlepših pa i najpoznatijih, Sonatu broj 8 u ce-molu, opus 13, čuvenu „Patetičnu“, on donosi s velikom koncentracijom i najvišim klavirskim virtuozitetom, uranjajući u orkanski burnu muziku bonskog majstora (koji je takođe bio vrhunski pijanista) s istinskim bogatstvom sopstvenih interpretativnih sposobnosti. I sam već sa zavidnim životnim i umetničkim iskustvom i neiscrpnim maštom, otkrivao je strelovitom brzinom i nepogrešivom tačnošću, snažnom akcentuacijom, ali i lahorastom nežnošću i predanošću bogati svet kompozitorovih zvučnih slika, svoj iskonski pouzdan osećaj za oblikovanje forme i sigurnost u cizeliranju svakog detalja prikazavši potom i u Varijacijama i fugi u Es-duru, op. 35 nazvanim „Eroika“. Adekvatno herojsko sviranje, sa čvrstim „zakucavanjem“ sudbinskog motiva, savršenom pokretljivosšću arpeđa i pasaža, jasnom artikulacijom udara, široko ispevanim legatima u bokorenju beskrajnih „šubertovskih“ melodija i odgovarajućom pedalizacijom, pretvorilo je Kisinovo tumačenje ove kod nas retko izvođene a vrlo atraktivne i briljantne kompozicije u nezaboravan doživljaj. Njegovo uzlaznim tokom nošeno, ingeniozno i osobeno predavanje, oduševilo je potom i u poetski nadahnutom, ali i ovde analitički studioznom, u pravom odnosu tempa, cezura, kontrasta i dinamičkog nijansiranja, izvođenju Sonate br. 17 u de-molu, op. 31, br. 2, čuvene i pod imenom Šekspirove „Oluje“.
A na kraju, dovedena do olimpijske ozarenosti, pregledno osvetljena u svim slojevima sadržaja, vođena od burne dramatičnosti do vrtoglave radosti, kao kruna večeri zazvučala je najdramatičnija i najzrelija od svih izabranih kompozicija, Sonata br. 21 u Ce-duru, op. 53, poznata pod nazivom „Valdštajn“. U žiži Kisinovog omaža bonskom velikanu (povodom predstojeće 250-godišnjice rođenja) bili su i dodaci,Turski marš okružen dvema bagatelama, koje je Betoven doveo, u maloj formi, do stvaralačke savršenosti, a umetnik ih filigranski razrađenim razvojem i savršenim osećajem za ritam, dopunio atributima nestvarne i unikatne lepote.
Marija Adamov