Ketrin Finč i Seku Keita u Galeriji matice srpske
Galerijom Matice srpske, sutra u 20 časova će se na Nomusovom koncertu razleći zvuci harfe Ketrin Finč i kore Sekua Keite, koji će izvoditi muziku neobičnog spoja velških i senegalskih tradicionalnih melodija, te improvizacija ovog dua.
Oni će predstaviti numere s njihovog drugog zajedničkog albuma objavljenog prošle godine pod nazivom “Soar”. Muzikom na ovom CD-u oni “ispituju teme migracije i putovanja, emocionalnog i fizičkog, i nastavljaju svoje hrabro istraživanje u uspostavljanju paralela i razlika između dva instrumenta i različitih kultura.” Novi CD, koji će predstaviti na Nomusu, Ketrin Finč opisuje kao “Nadahnjujući. Srećan. Drugačiji. Opuštajući.” Naslov „Soar“ (u prevodu: „Uzvinuti se“ ili „Leteti visoko“) je, po njenim rečima, “moćan simbol onoga što nam je svima preko potrebno: poleta i slobode.”
„Naš prvi album bio je toliko uspešan da smo se brinuli šta će se desiti s drugim. Dugo smo se predomišljali, kako dalje. Srećom, drugi album prevazišao je prvi, mnogo nas je to radovalo! Ovog puta imamo još više priča vezanih za pesme, dodali smo i glas. Na publici je da zažmuri i putuje sa nama“, poručuje Seku Keita u intervjuu Ziti Kalmandi, koji danas važi za istinskog virtuoza na kori i još nekoliko instrumenata.
Postoji nešto u zvuku harfe, lire, kore i ostalih žičanih instrumenata što, po mišljenju Sekua Keite, dotiče naše duše na veoma neposredan način.
„Dolazim iz sredine koja zvuk harfe povezuje s anđelima i ostalim natprirodnim bićima. Uvek sam se borila protiv te ideje, uopšte mi se nije dopadala. Ja sam htela da budem oštra i jaka“, ističe Ketrin Finč.
„Razumem osećanja muzičara koji tvrde da su povezani s nekim višim svetovima dok sviraju, ali sam ja znatno prizemljenija osoba. Nisam religiozna, pa moje misli jednostavno ne idu u tom pravcu, ali ponekad kad sviram sa Sekuom doživimo momente u kojima se nešto osetno promeni. Naše zajedničko muziciranje treba zamisliti kao duhovno putovanje jedno ka drugom – sastajemo se, razilazimo, pa ponovo nalazimo i prožimamo u emotivnom svetu, što je dosta teško opisati.“
Ketrin Finč je harfu prvi put čula kad je imala pet godina, zaljubila se u nju, dobila je na poklon od roditelja već u šestoj godini, “i od tog trenutka je sve išlo prirodno i brzo..”, a u svojoj karijeri je bila čak i harfistkinja engleske kraljevske porodice. Dodaje i da je sama pokušala da svira na kori “prilično neuspešno”, jer se kora znatno razlikuje od harfe i zato je bolje “da se svako lepo drži svog instrumenta.”
N. P-j.
