Jevđević: Naša publika misli svojom glavom

U protekle 22 godine održali su više od 800 koncerata širom Evrope i Amerike, ljudi različito reaguju na njihov jedinstven spoj balkanske tradicionalne muzike, panka, roka i metala, ali zajedničko svima koji vole ono što "Kultur Shock" radi jeste, kako ističe osnivač i frontmen benda Srđan Đino Jevđević, da su to ljudi "koji misle svojom glavom".



"Reakcije publike razlikuju se od zapadne Evrope do istočne Evrope pa do juga koji nazivamo više svojim nego ostatkom sveta, međutim isto tako reakcije publike na istočnoj američkoj obali se razlikuju od reakcija publike na zapadnoj. Reakcije u Moskvi su različite od reakcija u Sibiru, a zajedničko ljudima, koje interesuje ovo što mi radimo, jeste da su nezavisni u svom mišljenju, ukusu i političkom ubeđenju", rekao je Jevđević u intervjuu Tanjugu. 

Kada se osvrne na početke, kaže da je "Kultur Shock" trebalo da bude "velika šala koja se otela i postala njihov život". 



"Nikada ni u podsvesti nisam verovao da će ovo ludilo videti svetlo dana, a pogotovu da će mi postati profesija i život. Ime je došlo samo po sebi, ali to je bila šala, jer smo izokrenuli kompletno značenje kulturnog šoka kao stanje anksioznosti koje zahvata novopridošlo stanovništvo izloženo kulturi zemlje u kojoj se nalazi. Mi smo to obrnuli tako da je kulturni šok za nas u našem slučaju bio stanje anksioznosti lokalnog stanovništva izloženog novoj kulturi koja dolazi kroz emigraciju", objasnio je on. 



Smatra da kada se desi prava integracija i kulture se izmešaju dobije se najbolji rezultat od koga profitiraju i starosedeoci i imigranti.



"Zamislite Englesku da nema hrane i restorana koji su etnički, zamislite sve te narode iz trećeg sveta da se nisu obrazovali i mešali pa potom pomogli svojoj zemlji i čovečanstvu! Zamislite svet bez Nikole Tesle!", skreće pažnju Jevđević.



Naglašava da "Kultur Shock" nije svesna akcija, nego spontana i koriste i američku, japansku, italijansku i špansku muziku u stvaranju originalnog dela. 



"Jedna od najboljih promena u mom sopstvenom karakteru jeste da sam totalno prevazišao balkanski kompleks. Zašto da se stidimo sami sebe, ko smo, odakle smo i odakle dolazimo? Ovo nikada nije bio komercijalni projekat niti smo ikada unovčili ono etničko koje smo sa sobom doneli, u svojim srcima, kada smo se našli u novom svetu. Čak šta više korišćenje etno muzike u metal, pank i rok krugovima više smeta nego što koristi, jer budimo iskreni, rasizam ima svoje tvrdo uporište u anglosaksonskom svetu, a metal i pank su isključivo anglosaksonska muzika", rekao je Jevđević.



S druge strane im, dodaje, "takozvani novi hipster-kreatori ukusa, puni balkanskog kompleksa, zameraju što sviraju to što sviraju dovodeći ih u vezu sa turbo folkom".



Njihove pesme "We come to take your job”, “Build the wall” ili “God is busy, may I help you” izazvale su burne rekcije.



"Lomili su nam ploče, palili naš logo, imali demonstracije ispred klubova u kojima smo svirali. Ne postoji religija da nas nije proglasila svojim neprijateljima. Nama je to čast. Umesto da osuđuju projekte kao što smo mi, koji nemaju komercijalnu potporu, mogli bi poboljšati uslove života ljudima koji su im izgradili njihove belosvetske imperije, pa mi onda ne bi imali o čemu pričati i pevati. Život bi bio mnogo lepši, ali ko bi onda glasao za fašiste?", ističe Jevđević. 



"Neko mi je neki dan pustio muziku koja se kao najviše sluša na Balkanu. Teme su pare, kurve, kokain, zlato, devize. I u Americi se mladi siromašni crnci nakite zlatom automobilima i parama da bi izgledali bogati, a mladi i bogati belci prave rupe na svojim farmerkama i odeći da bi izgledali što siromašniji. Svako se pravi i hoće da bude ono što nije i to mi je jasno, a šta je sa našim svetom, to mi nikad neće biti jasno", dodao je Jevđević.



Po sopstvenom priznanju Sarajevo je napustio devedesetih godina jer na Balkanu vise nije bilo prostora za politički angažovanu umetnost, ali danas primećuje da su "naše zemlje napredovale".



"Vidite šta je Dubioza (kolektiv) napravila. Oni su uradili ono što sam ja hteo, ali nisam imao strpljenja da čekam", istakao je Jevđević.



Misli i da "pravi umetnici imaju više egzistencijalnih mogućnosti kod nas nego recimo u Americi, a manje nego u Nemačkoj".



"Moj utisak je da prava umetnost na našim prostorima nikada nije bila bolja - vizuelna, scenska, filmska, muzička - sve vrvi od talenata, a nažalost ono što se zove mejnstrim je nikad gore. U moje doba mejnstrim su bili Kemal Monteno, Arsen Dedić, Josipa Lisac, Miki Jevremović, Đorđe Marjanović. E, sad njih uporedite sa ovima danas", naglasio je Jevđević.