"Atomci" u KC Petefi Šandor: Ne cvikajte, generacije

Ali, pustimo se mračnih tonova, nedeljno veče “Atomskog skloništa” u “Šandoru Petefiju” na Telepu bilo je sve samo ne mračno. Dva i po sata žestoke rokenrol svirke potvrdilo je kultni status ovog benda iz Pule, na zadovoljstvo više nego ispunjene sale i galerije publikom bukvalno svih generacija (nekadašnja “deca cveća” sad već imaju i svoju, neki i unuke), koja je mogla samo da uživa.

“Devojka s brojem osam”, “U vremenu horoskopa”, “Rahela”, “Žuti kišobran”, “Bez kaputa”, “Džoni”, “Da li je dozvoljeno razgledanje vašeg vrta”, “Oni što dolaze za nama”, “Pakleni vozači”, “Za ljubav treba imat’ dušu”, lista bi mogla da se nastavi gotovo u nedogled, hitovi su koje su zdušno i u glas pevali skoro svi okupljeni.

“Atomci” su ispunili svoje obećanje koje su dali u najavi koncerta, da im je repertoar obogaćen sa svih dosadašnjih albuma i da jedva čekaju nastup u Novom Sadu koji ima je posebno drag zbog toga što su se svojevremeno upravo tu probili na muzičku scenu nekadašnje Jugoslavije, a zatim i dobrog dela sveta.

Naravno, kad smo već kod pevanja, Bruno Langer, jedini “originalni” član postave “Atomskog skloništa” koja sad nastupa kao trio, bez prepoznatljivog vokala Serđa Blažića i bitnog udela klavijatura, ne može ni blizu da “izvuče” sve tonove, ali zato ima pokriće u savršeno skinutim rifovima i ritmovima, entuzijazmu koja pokreće rokenrol mašinu i kad je vremešna.

Zvuk koncerta je bio gotovo fenomenalan, što se retko moće reći za novosadsku scenu kojoj nedostaje kvalitetnih prostora za svirke i pripadajućih im ozvučenja. Teško je proceniti kakvo je raspoloženje u upravi Mađarskog kulturnog centra “Petefi Šandor”, ili “Evropskoj prestonici kulture Novi Sad 2021”, ali ovaj prostor bi odlično poslužio decentralizaciji gradskih i očigledno preko potrebnih zbivanja.

Igor Burić