Mračan odraz naše stvarnosti

Predstava “Požar...”, premijerno izvedena na početku tekuće sezone, zasnovana je na potresnim događajima - požarima u novosadskoj diskoteci Kontrast i klubu Laundž, u kojima je stradalo 14 mladih ljudi, u razmaku od svega nekoliko godina. Izdvaja se takođe i sam način rada i proces kroz koji su prošli i njeni autori, i glumci, pa i publika koja, gledajući aktere kako sa scene podsećaju na te bolne događaje, sve duboko proživljava.

Tekst “Požara” zasniva se na hiljadama stranica sudskih spisa, veštačenja, svedočenja preživelih, razgovora sa roditeljima žrtava, ali bez namere da na sebe preuzme ulogu istražitelja, tužilaštva ili suda.

– Materijala je jako puno, materija je obimna, kolega Momčilo Miljković i ja smo to uobličili u izmontiranoj verziji. To nije dramski tekst, nego je oslonjeno na tzv. verbatim teatar, pa uobličeno u celinu - objašnjava rediteljka Mia Knežević.

Ovaj rediteljski i dramaturški postupak, kako napominje pozorišni kritičar našeg lista Igor Burić, “najviše podseća na rekonstrukciju strašnih događaja, izazvanih osećanja, sa malim, ali bitnim pozorišnim otklonima u vidu stilizacije njihovog prikaza”.

U „Požaru”igraju Alisa Lacko, Marko Savković, Dimitrije Aranđelović, Stefan Vukić, Marko Savić, Lidija Stevanović, Dragan Kojić, Nina Rukavina, Sanja Ristić Krajnov, Dušan Jakišić, Miodrag Petrović, Zoran Bogdanov, Sanja Mikitišin i Draginja Voganjac.

U fokusu predstave su, kako je za „Dnevnik” istakla glumica Draginja Voganjac, mladi ljudi o kojima ova država toliko “brine” i toliko „žali” zbog činjenica da odlaze, da ih je sve manje, a kada treba da učini nešto za te iste mlade ljude, da ih - kao u slučaju Laundža i Kontrasta - zaštiti, onda se krije iza rupa u zakonu.

– Jedna od važnijih tema ovog komada je odgovornost. Njome se maše a zapravo je ima jako malo. Jer, mi živimo u jednoj infantilnoj državi, a i mi građani smo infantilni, i nikako da odrastemo i postanemo svesni svojih odluka i odgovornosti koje iz tih odluka proizilaze, ali takođe i odgovornosti zbog nečinjenja, zbog toga što ne zahtevamo, što ne pitamo, što ne insistiramo, što puštamo da se neke stvari dešavaju, što odmahujemo rukom... - upozorava Draginja Voganjac.

Po rečima rediteljke Mie Knežević, “naša mentalitetska tradicija je da brzo zaboravljamo i stoga verujemo da je dobar trenutak da se suočimo sa ovim tragedijama koji su bliska istorija Novog Sada, i da se jezikom teatra bavimo svim uzrocima i posledicama događaja koji su sami sebi postali metafora. Jer, mislimo da pozorište ima pravo da napravi realan presek stanja društva i da postavi veoma konkretna pitanja... Ta dva događaja su za mene vizuelizacija svih rupa i grešaka u kojima mi živimo, prilično mračan odraz naše realnosti”.

N. Pejčić

Mia režira u Kraljevu

Upravo ovih dana, tačnije 23. januara, u Kraljevačkom pozorištu počeće probe predstave “Plej Andrić / Ljudi o kojima se ne može mnogo kazati”, kako glasi radni naslov, koju režira Mia Knežević. U pitanju je autorski projekat, zasnovan na opusu nobelovca Ive Andrića, koga je Mia Knežević, kako je izjavila za naš list, odabrala iz ogromnog poštovanja i ljubavi. Po motivima njegovog romana “Travnička hronika”, pripovetke “Mara milosnica” i nekoliko kratkih priča, Mia Knežević upravo završava dramatizaciju, a predstava bi premijerno trebalo da bude izvedena 10. marta.