IN MEMORIAM: Ratko Radivojević (1951–2015)

u četvrtak u Titelu, gde je živeo u poslednje vreme i gde će biti sahranjen danas u 15 sati. Ova nesrećna vest je juče stigla i do novosadske varoši, gde je Radivojević imao mnogo sada tužnih kolega i prijatelja.

Radivojević je bio ne samo glumac, nego i čovek prepoznatljivog, rokenrol stila. Zato je pored glumačkog, kasnije i rediteljskog posla, radio i na polju muzike, kao osnivač i pevač grupe “Gepard grrr” (1987). U to vreme, bio je slobodan umetnik, jer je u novosadskom Pozorištu mladih radio od 1973. do 1979. godine, a zatim i od 1988. do kraja karijere. Profesionalne izlete je imao u subotičkom KPGT-u i Srpskom narodnom pozorištu, gde je ostvario i jednu od svojih poslednjih zapaženih uloga, u predstavi “Seobe”. Poslednji put je na sceni viđen u svom matičnom Pozorištu mladih, gde je igrao u “Potpuno skraćenoj istoriji Srbije”.

Može se reći da su mu karijeru obeležile uloge u dečjim predstavama, za koje je često i nagrađivan (Kucko u “Kuckavoj bajci”, Mađioničar u “Priči o levoj guski”). Animirao je lutke i sinhronizovao crtaće u popularnim dečjim TV serijama (“Lutkomedija”, “Laku noć, deco”), a igrao je i na filmu (“Veliki transport”, “Život je lep”, “Kako se kalio čelik”, “Vukovar, jedna priča”).

Poslednje decenije, bio je prepoznatljiv kao osnivač i vođa autentične pozorišne trupe “Brod teatar”, s projektom “Plovnim putevima Vojvodine”. Do Evrope, što mu je bio krajnji cilj, na žalost, nije stigao. Nek mu je mirna jedina nepremostiva reka, ona koja nas vodi na onaj svet.

I. B.