Univerzalne priče o ličnim revolucijama

Centralna ideja projekta je istraživanje odnosa pojedinca i istorije kroz književnost. Turbulentna evropska istorija – ratovi i pomirenja, migracije i naseljavanje, veliki ljudi i događaji – uvek su bili neiscrpna inspiracija za pisce starog kontinenta. Svako od odabranih dela govori običnim ljudima i njihovim ličnim revolucijama protiv velikih društvenih i političkih problema i događaja.

U pitanju su autori, iz kod nas donekle zanemarene književnosti baltičke regije, romana “U senci Petlovog Brda” letonskog pisca Osvaldsa Zebrisa i “Hodočašće” estonskog pisca Tita Aleksejev koji su nagrađeni prestižnom Evropskom nagradom za književnost. Mađarska literatura zastupljena je zbirkom kratkih priča “Pušta da uđe” Judit Sanislo, jedne od najpoznatijih savremenih mađarskih spisateljica, a rumunska zbirkom priča, koja je bila jedna od najprodavanijih u Rumuniji 2010, “Lepe strankinje” Mirča Kartareskua, verovato najvećeg rumunskog savremenog pisca, u prevodu Ileane Ursu Nenadić. Deo projekta su i zbirka pesama “Stvarno i nestvarno postaje jedno telo” jednog od najvećih živih poljskih pesnika Eugenijuša Dickog, kao i impozantni istorijski roman “Smrt - poslednje utočište” proslavljene britanske književnice Hilari Mantel, dvostruke dobitnice Bukerove nagrade.

Direktorka izdavačke kuće “Arete” Nina Gugleta ukazala je da je započela svoj izdavački put pre pet godina intuitivno birajući autore koje voli i želeći da svoje knjige vizuelnim identitetom izdvoji od ostalih. “Arete” objavljuje i domaću i stranu književnosti, a Nina Gugleta posebno ističe zadovoljstvo što im se pružila prilika da izdaju dela Alehandra Hodorovskog, priznatog pesnika, književnika, filozofa, filmskog i pozorišnog režisera, scenariste modernog stripa, a njegove knjige za “Arete” je sa španskog prevela Ivana Krgović. To je podstaklo da u plan uvrsti što više i drugih autora koji se bave i drugim umetničkim granama kao što su Dejvid Linč i Salvador Dali. Kada su u pitanju projekti koja podržava Evropska unija uvek su tu i u svetu nedovoljno poznati autori kako bi se njihovo delo približilo i čitaocima u svetu.

U razgovoru o novim knjigama učestovale su i prevodioci Izdavačke kuće “Arete” Ileana Ursu Nenadić, koja prevodi sa rumunskog i Ivana Krgović, sa španskog koje su govorile o preblemima s kojima se suočavaju prevodioci. Po mišljenju Ileane Ursu Nenadić važno je da se prevodimo međusobno, uslovno rečeno mali jezici Centralne i Jugoistočne Evrope samo tako mogu da pariraju oveštalom ukusu onih čitalaca sa Zapada koji o ovom delu Evrope znaju samo ono što im se servira i ne zaleću se da ih čitaju i da ih stvarno upoznaju.

“Arete” pruža podršku i mladim autorima. Među njima je i Sanja Savić čiji je drugi roman “Tuđa kost”, kao i prethodni “Neoštrine” objavila ova izdavačka kuća. Najavljen je kao roman koji prati neverovatnu sudbinu tri junakinje čiji se životi odvijaju u dve različite vremenske ravni, ali i prepliću u bitnim trenucima sadašnjice. Autorka kaže da se kao dramaturg bavi nekim velikim temama, od mitoloških do istorijskih, tako da je poželela da se u romanu posveti svakodnevici, pričama svojih baka koje su je nervirale dok je odrastala. N. Popov