U Matici srpskoj održan okrugli sto posvećen delu velikog pesnika Vaska Pope

– Popa je menjao i pesnički i čitalački senzibilitet i dovodio u pitanje predstave o liciri kao izrazito subjektivnom književnom rodu. Istovremeno, možda je samo Rastko Petrović, pre Vaska Pope, svesno uposlio i u svoju prozu i u poeziju, staru slovensku i srpsku religiju i mitologiju. I to svoje veliko znanje iz mitologije i folklora Popa je majstorski prerađivao u svojoj poeziji. On je doprineo ucelovljenju srpske književnosti, odnosno jedinstvu stare i novije srpske poezije, što nije dovoljno isticano u našoj nauci o književnosti – rekao je akademik Delić, najavljujući da će upravo tom polju biti posvećen dobar deo okruglog stola.

Ukazujući na veze Matice srpske i Vaska Pope, predsednik našeg najstarijeg književnog, kulturnog i naučnog društva prof. dr Dragan Stanić naveo je da je veliki pesnik 1956. objavio čuvenu zbirku „Nepočin polje” upravo pod okriljem MS. Ova knjiga je, podsetimo, nagrađena i Zmajevom nagradom Matice srpske, koja se od 1953. dodeljuje za poeziju, i pre Pope su to priznanje poneli Antonije Isaković i Velibor Gligorić. Od 1979. do 1983. bio je Popa i potpredsednik Matice srpske, i dosta je uticao na programsko opredeljenje matičinog Letopisa.

– Sve to Matica pamti. Ali ono što je najvažnije, to je veličina Popinog dela. On je obeležio ne samo srpsko pesništvo, nego je njegovo delo impresivno na svetskom planu. Recepcija njegove poezije, koju su na engleski prevodili pre svega Čarls Simić i En Penington, na angloameričkom prostoru, ali i na drugim prostorima, bila je izuzetna. No, za nas je od najveće moguće važnosti naše određenje prema onome što je Popa učinio i razumevanje svega što je učinio u pesništvu, ugrađujući na impresivan način u poeziju od mitskih i folklornih matrica, do simboličkih struktura srpske kulture  – rekao je profesor Stanić.

U radu okruglog stola „Peotski svetovi Vaska Pope” učestvovalo je dvadesetak teoretičara književnosti, koji su posmatrali pesnikovo delo iz različitih uglova, od njegovog odnosa prema Momčilu Nastasijeviću, preko erotske metafizike i jezičkih igara u do analize njegove pozne poetike. Najviše prostora je ipak posvećeno tradiciji u njegovom književnom spektru, pa je tako, recimo, emerita dr Ljiljana Pešikan Ljuštanović u svom izlaganju govorila o Popi kao antologičaru narodne književnosti, akcentujući tri pesnička zbornika (Od zlata jabuka, Urnebesnik, Ponoćno sunce) koje je za života priredio, te četvrti objavljen deceniju posle njegove smrti (Jutro misleno). „Reč je o knjigama koje u izuzetno zahtevne, zato što se radi o poetičkim i autopoetičkim iskazima, o ključevima za lavirint Popinog pesništva, nekoj vrsti Arijadnine niti koja treba da nas vodi ili zavodi do centra i smisla njegovih pesničkih zagonetki”, navela je Ljiljana Pešikan Ljuštanović.

Pomoćnik ministra kulture Radovan Jokić ocenio je u svom obraćanju da Popina poezija objedinjuje moderni izraz – i to ne samo kao formu, već pre svega kao umetnički stav – sa dubokim slojevima mitskog, istorijskog, etnološkog. U pitanju je, dodao je Jokić, oživljavanje epskih motiva iznad svake ideologije i jednostranog tumačenja...

– Popina poezija je iznad dopadanja i dopadljivosti. Njegovo delo ne ostavlja efekat oduševljenja, razigranosti, već duboke promišljenosti nad vrednostima, simbolima, slikama, osećanjima... Nije ni neophodno graditi ovaj primarni osećaj ličnog sviđanja i prijemčivosti  sa pesnikovim rečima; štaviše, tako se promašuje ono suštinsko važno u Popinoj poeziji. I poeziji uopšte – naveo je Jokić.       

Otvarajući okrugli sto, predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović istakao je da samo kada delo nadživi čoveka i kada vreme ne samo da ne umanjuje njegovu vrednost, već ga naprotiv dalje otkriva u novim nijansama i značenjima, veliki su i čovek i delo. I samo kada to delo, i posle odlaska njegovog tvorca, nastavi da bude i uzor i inspiracija onima koji dolaze, pouzdano znamo da su i čovek i delo tada pobedili vreme i postali bezvremeni i nadvremeni, poručio je Mirović, uz napomenu da to najbolje potvrđuju reči savremene britanske pesnikinje Tare Bergin koja kaže da je „Vasko Popa jedan od najuzbidljivijih i najinspirativnijih pesnika čija su dela prevedena na engleski jezik”. 

– Osam objavljenih Popinih pesničkih knjiga, to je zapravo jedna  knjiga, sveta knjiga naše poezije i pesništva, majstorska biblija stiha. Popine pesme su jedna vrsta istraživačkih stanica sazdanih od stihova, traganja od čovekovog atoma do beskrajnog kosmosa. I zato i danas sa pravom, citiraću profesora Mihajla Pantića, o pesnikovom opusu govorimo kao o posebnom i jedinstvenom sazvežđu Popa – rekao je Mirović, konstatatujući da se Vasko Popa svrstao „u onaj niz ovostranih velikana koji su, ne samo srpskoj poeziji i prozi, nego i našem kulturnom i duhovnom identitetu u celini, dali neprocenjiv doprinos”.

M. Stajić