Roman Na mesečevom mostu - beg iz totalitarnog karantina

Slobodu u izražavanju koju je zadobio u vremenima pre navale estradno-komercijalne „literature“ Pisarev nastavlja da razvija dodajući joj nove elemente/segmente; među njima je i samosvojna fantastika oslonjena na iskustva glavnotokovske i žanrovske fantastike. Višeslojnost i višesmislenost ove proze nadograđena je relaksirajućim humornim tonom (mada, neretko, gorkim) odnosno unakrsnim referencama na različite oblasti visoke i popularne kulture. Naravno, literatura tako širokog i dubokog zahvata traži čitalačku pažnju i angažovanje veće i dublje od onoga potrebno g za konzumaciju sveprisutni instantni knjiga-bestselera.

Roman „Na mesečevom mostu“ oslonjen je na iskustva prvog epidemijskog talasa virusa Kovid 19 transformisana autorovom vizijom o globalnoj epidemiji koja je populaciju zaključala u stanove pod stalnom prismotrom tzv Privremne vlade i Predsednika države. Bolest je izgovor za birokratsko-policijsku diktaturu kojom su nedisciplinovane i neodgovorne mase konačno stavljene pod totalnu kontrolu. No, Pisarevljeve ekstrapolacije prevazilaze nivoe državnog terora i teorija zavera i šire se do nivoa retkog, neugaslog otpora jedinki u sferama subverzivne duhovnosti (vezanosti za literaturu kao eskapistički izlaz ali i duhovni prozor u nepoznato, u opčinjenost stvaranjem, poezijom, u posvećenost muzici, lepoti svakodnevnih sitnica) odnosno u konkretnim subverzivnim akcijama oslobađanja zatočenih u karantinu jer su oni tamo zatvoreni zbog administrativnih začkoljica (mada su u stvari - svi bolesni).

Paralelne priče smeštene su u „obični“ Novi Sad i Grad Virus siti, u (permanentno) doba noći punog meseca (zbog bolesti vreme je stalo) i prate momka zvanog Stari Mačak (kako se zove i junak vestern stripova genijalnog Andrije Maurovića), u inkarnacijama ljubitelja romana Džejn Ostin koji se dopisuje (golubovima pismonošama) sa dragom mu Princezom zatočenom u Karantinu VeleSajma, odnosno momka proteranog na kraj grada, koji pokušava da se prilagodi novom okruženju. Zaljubljeni momak živi u sferama izvan svakodnevice a onaj drugi trpi sve muke ograničenog kretanja, restrikcija i nestašica hrane, vode, struje i drugih potrepština; njihovi pogledi na stvarnost bezmerno su udaljeni ali će ih protok vremena ujediniti u liku hrabrog, preduzimljivog a romantičnog junaka-oslobodioca zatočene dragane. Tokom tih dana/meseci duhovno i telesno neminovno se spajaju i inspirišu jedno drugo.

Konačno sjedinjenje desiće se u Staroj prodavnici retkosti u kojoj junak za potrebnu robu obećava da će platiti – pričom koja traje čak pola sata (a policijski je odobren izlazak iz stanova u trajanju od 15 minuta). Na ovaj spoj dve realnosti nadovezuje se praktična pomoć operativaca tajnog društva „Crvena Ambrela“ (koje se bori protiv 5G, belog hleba, Kompanije Spejs Frontir i za zaštitu tigrova, kitova i mačaka) a čije su usluge besplatne svim idealistima. Konačna potvrda jedinstva je Mesečev most, od hakovanjem spuštenih satelita Ilona M., kojim će Princeza, Stari Mačak i svi Bolesnici iz VeleSajma pobeći beskrajno daleko a vreme, koje je epidemija udružena sa državom zaustavila, opet će početi da teče! Pobedu pobunjenih jedinki kruniše pismo ostavljeno vlasniku Stare prodavnice retkosti u kome se nalazi – pesma, zbog koje će par suza pasti na kvaku ulaznih vrata a od njih će ova godinama tiho škripati-pevati. Konačno, i pritajeni tigar iz prvog poglavlja u poslednjem će postati - skriveni zmaj.

Optimistički kraj avanture je kontrapunkt negativnoj utopiji koja se razvija tokom čitave knjige jer pokazuje nadmoć duhovnosti/umetnosti nad stvarnošću. Vestern heroj sa svojom draganom (čije ime neminovno asocira na lepotu, čisto srce i dobrodušnost) prelazi preko mosta visoke tehnologije koji je zamenio prastaru dugu ali mu je funkcija ista – da odvede dobre ljude u bolji svet. Tako svevremeni princip zadovoljenja gole egzistencije ipak prepušta primat (nad)realnosti duha što knjigu pretvara u čistokrvnu Utopiju kakvih u XXI veku, tom ciničnom dobu posrnuća ljudske civilizacije, nema.

Ilija Bakić