Predstavljena zbirka "Izabrane pesme" Ljubomira Simovića
BEOGRAD: U Biblioteci Srpske akademije nauka i umetnosti predstavljena je zbirka "Izabrane pesme" akademika Ljubomira Simovića, a je predsednik je SANU Vladimir Kostić u uvodnoj reči kazao da Simovićeva poezija uvodi čitaoca u sasvim poseban svet za koji je nemoguće reći da li je stvaran ili nije.
Čitajući njegove stihove neprestano prelazimo s jedne na drugu stanu, a da bi nam preredio to zadovoljstvo, kako i sam kaže, prinuđen je da traži reči. Simović pronalazi reči za sve. Čovek koji je preživeo sve, izdaje, zasedu, prevare i pljačku, potere, lovce, pakosti, zavist, mržnju, namere zle, te ruski logor, tamnicu nemačku, vešala u Čačku, metak za da, konopac za ne, govorio je Kostić.
Kako je primetio, pesnik je sve to preživeo zagledan u jednu tačku, "onu najsjajniju tačku koja obuhvata i sadrži sve, uporišnu tačku Ljubomira Simovića."
Profesor Radivoje Mikić, koji je predstavio knjigu, podsetio je na 2017. godinu kada se u antologijskoj ediciji "Deset vekova srpske književnosti" pojavila knjiga jednostavno naslovljena "Ljubomir Simović", a bila je prva knjiga živog autora u toj ediciji, što je, dodao je, samo po sebi bio lep događaj u sve siromašnijoj kulturi.
"Sama činjenica da je Simović u toj knjizi predstavljen kao pesnik, dramski pisac i esejista ukazuje na to da je reč o nekom ko se, poput naših najvećih pisaca između dva rata, lako i pouzdano kreće preko granica književnih rodova i vrsta", kazao je profesor, ukazujući na to da je Simović neko čije se ime upisuje na najviša mesta u kulturi jednog naroda.
Mikić je podsetio da smo kao društvo i kultura osamdesetih prolazili kroz dramatično razdoblje, a da su "Istočnice" tada postale meta kritike, te da su mu mnogi govorili da je "Ljubomirova poezija pesimistična pomračina".
Međutim, Simović ukazuje još na početku svog pesništva da je njegova suština život i svi njegovi oblici, kaže profesor.
Od pedesetih godina pa do danas, dodao je, Simović je prolazio kroz različite faze, a sve s potrebom da prikaže dva nivoa prirode - donji i gornji svet.
Donji je svakodnevni, fizički koji je po teologiji doživeo pad u kojem prikazaje rat, nevine žrtve..., a gornji je božanski koji se oslikava u ideji o zlatnom dobu koji se vidi u pesmama u kojima se obraća svecima, kazao je profesor.
Naveo je i da je jedna od tema bio "prkosni, herojski aspekt našeg nacionalnog bića", a zatim je pomenuo pesmu "Balada o Stojkovićima", gde, kako kaže, pesnik s inatom i prkosom dobija jačinu ne u rodoljubivom tonu, nego u tome što ton tonu suprotstavlja grotesku i ironiju.
Mikić smatra i da pesma "Autoportret sa glavom na stolu" predstavlja jednu od najefektnijih slika "odustajanja od same potrebe da se u svetu postoji kao aktivno biće", a to objašnjava činjenicoim da je pesma nastala iz potrebe da se jedna književna slika poveže sa najširim kontekstom i smislom današnjeg vremena i čovekovim položajem u njemu.
Mikić je zaključio da je Simović u svojim pesmama pokazao kako se zasniva jedna slika sveta koja će trajati "baš zbog toga što je pesnička, što je izvedena u jeziku".
Ljubomir Simović je na promociji čitao nekoliko svojih pesama iz opusa od 1953-2017. godine koje su ušle u zbirku po njegovom izboru.
