NOVOSADSKOM KNJIŽEVNIKU U MOSKVI URUČENO VELIKO RUSKO PRIZNANJE Selimiru Raduloviću nagrada „Zlatni vitez”

Među laureatima su novosadski književnik, upravnik Bibliteke Matice srpske Selimir Radulović za antologiju „Zlatni vek srpskog pesništva“, vladika moravički Antonije je za knjigu „Odnosi Srpske i Ruske pravoslavne crkve 1945-1950. na osnovu dokumenata iz ruskih arhiva”, Goran Petronijević je za knjigu “NATO na sudu istorije”  i Slobodan Stojičević za knjigu „Hibridni rat protiv Srpske Pravoslavne Crkve“ . Nagrade i diplome „Zlatni vitez“ dodeljuje Međunarodni slovenski forum umetnosti „Zlatni vitez“ na čijem je čelu od osnivanja veliki ruski filmski umetnik i kulturni pregalac Nikolaj Burljajev.

 Podsetimo, u nagrađenoj antologiji Radulović je obuhvatio period od 1910. do 2010. godine, pri čemu je  sačinjenim izborom iz poezije ukupno 33 pesnika uspostav ljena svojevrsna lirska vertikala jednog veka srpskog pesništva, od Laze Kostića do Dragana Jovanovića Danilova. „Ovo je tek jedan izbor iz obilja. Ali svi pesnici sabrani u ovoj knjizi stanari su iste kuće, dakle, svi stanuju pod istim krovom - pod krovom srpskog jezika!”, pojašnjava Radulović.

Inače, zahvaljujući se na priznanju „Zlatni vitez”, Radulović je istakao da je desetlećima, „u upuštenom bunaru, vavilonskom, sledio put dve ličnosti ruske filozofije i književnosti: Fjodora Mihajloviča Dostojevskog i Ivana Aleksandroviča Iljina. „Prvi je bio naš učitelj i mučitelj — niko se nije toliko mučio s Bogom i niko nas nije toliko mučio s Bogom. Drugi me je uveo u tajne ruske, odnosno, srpske ideje — ne odvajati se, po svaku cenu, od drugih naroda, već zalaziti u sopstvenu dubinu i ulaziti iz nje prema Ocu, našem, služeć mu, kao učenici Njegovi, i učitelji samima sebi. Verujući, bez ostatka tvrđujuću snagu, pozvanje i put vlastitog naroda”, rekao je Radulović, poručivši da su ruski i srpski narod, „zvani i obavezni da, obnavljajući imanje, Očevo, idu svojim putem, za svojim srcem, ka svojoj slobodi”.           

M. Stajić