Nova knjiga Laure Barne o Rastku Petroviću i njegovim sestrama

Kako i uvodna rečenica u ovoj knjizi nagoveštava „Likovi i mesta navedeni u romanu su stvarni, a događaji koji se opisuju mogli su biti takvi”. Tako Laura Barna kreće da ispisuje stranice ove knjige i da stvara portret Rastka Petrovića, dopuštajući da je vode njegove misli, želje, nade, snovi, ideje i opsesije.   

- Svako novo delo Laure Barne podizanje je uzbudljivog asocijativnog vrta, u kojem niču, rastu i ogledaju se biografije, ali i autorski citati i vertikalno konotirane fusnote. Takav je i roman „Sve moje sestre“, priča o jedinstvenom Rastku Petroviću. Ovaj vrt obrastao je poetičkim dokumentima daleko od narativne funkcionalnosti. One koja je od glavobolje, pada klavira, cijuka escajga ili hrastovog lista iza vlati kose mogla da stvori delo mudre čitkosti, koje nas, između ostalog, nagrađuje strasnom, kaleidoskopskom verzijom drhtanja kroz kalvarije i putopise, mudrost i epohe, intimu i fascinaciju, istoriju i geografiju, porodično i ekumensko, slovensko i evropsko... – navodi se o ovoj novoj knjizi Laure Barne.

Prati Laura Barna Rastka Petrovića u ovoj knjizi, odraslog „kao asparagus u buketu sedam sestara“, koje su obeležile njegov život, pa zatim dok putuje u Pariz, Rim, Afriku, Ameriku, praćen senkama svoje sestre Nadežde, i ruskog slikara Mikhaila Vrubelja. I dok se susreće sa Crnjanskim, Isidorom Sekulić, Markom Ristićem, Savom Šumanovićem, Milanom i Milicom Rakić, upoznaje sa Pavlom Beljanskim, odlazi u atelje Pikasa...

- Tu su vesnici srpskog modernizma: Isidora Sekulić, Danica Marković, Miloš Crnjanski, Sibe Miličić, Beta Vukanović, Brana Petronijević, Sava Šumanović, Marko Ristić, Moša Pijade i mnogi drugi... Tu su i Nadežda, Zora i Milica, tri sestre u sazvežđu koje beletrističkim umećem prebogat monolog Rastka Petrovića – svedoka vaskolike porodične sudbine – osvetljava kroz iskušenja, bolove, simboliku albanske golgote, sjaj Pariza i juga Italije, ili šumove prapostojbine Afrike – ukazuje se budućim čitaocima ove knjige.

Umetnički i životni kredo, isprofilisan i izukrštan porodičnim tragedijama, ratnom golgotom, susretom sa svetom, novim umetničkim pravcima, ličnim ambicijama, onome što ga vuče da putuje, ali i da se opredeljuje u svojim umetničkim stremljenjima, iskrsava u ovoj knjizi i kroz reči Rastka Petrovića.

- Bio sam Francuz u Beogradu, a Stari Sloven u Parizu, i nigde nisam do kraja prispeo. Ali, otarasio sam se i staraca i Slovena i navodio vodu na svoju vodenicu, preko upalog stomaka, poleđuške lenčareći na obali Sene. Čistim eksperimentima čistio sam slikarski i pesnički prostor od nanosa malograđanštine i snobizama što su okupirali našu umetnost i vraćali je sve više u jasle kvazigrađanskih enterijera i mrtvih priroda, koje su mrtvije i od mrtvog. Pariz se teško provlačio kroz iglene uši Beograda. Moji Stari Sloveni i patološka potreba za precima ne mogu se razumeti bez Pariza, bez Sene, svetlosti Monparnasa, sakralne moći Notr Dama...Da nije tog mondenskog ambijenta, drugim očima bih gledao na prošlost, izolovanu i osamljenu sekvencu koja kao takva nikome, pa ni nama Slovenima, ne služi. A čvrsto sam odlučio da Stare Slovene uvedem, kao Kandinski rusku narodnu umetnost, u žižu evropskog interesovanja, među svetla ogledala drugih i drugačijih. Jer usamljeno naše ogledalo pronosi odraz u mraku, samo nama vidljiv - razmišlja glavni lik knjige „Sve moje sestre“.

N. Pejčić