Ko je Luiz Glik, poslednja Nobelova laureatkinja za književnost?
Dobitnica Nobelove nagrade za književnost za 2020. godinu je američka pesnikinja Luiz Glik, saopštila je u četvrtak Švedska kraljevska akademija u Stokholmu. Najuticajnije internacionalno književno priznanje pripalo je američkoj pesnikinji za njen “nepogrešivi poetski glas sa izuzetnom oštrom lepotom koja pojedinačno postojanje čini univerzalnim”, navodi se, između ostalog u obrazloženju.
Luiz Glik (Njujork, 1943) je 118. dobitnik u istoriji ovog priznanja koje se dodeljuje od 1901, a 16. žena. Glikova je potomak mađarskih Jevreja koji su emigrirali u Ameriku. Pohađala je koledže Sara Lorens i Kolumbiju. Debitovala je 1968. godine knjigom “Firstborn” (prvorođeni, prvenac), a ubrzo se etablirala kao jedan od najeminentnijih autora poezije u američkoj savremenoj književnosti. Njena poezija pripada objektivističkoj poetici, nastaloj tokom tridesetih godina 20. veka, čiji su glavni predstavnici bili Luis Zukovski, Čarls Reznikof, Džordž Open i Karl Rakoši. Prateći ovu poetiku ona tretira pesme kao predmete, naglašavajući ozbiljnost, inteligenciju i pesnikovu sposobnost da pronicljivo posmatra svet tako što upotrebljava obične svakodnevne reči. U eseju „Dokazi i teorije” navodi kako zastupa poeziju koja se približava tišini i graniči sa iščeznućem.
Luiz Glik objavila je 12 zbirki poezije i nekoliko knjiga eseja o poeziji. Sve ih, kako je navedeno u saopštenju Švedske akademije, odlikuje težnja za čistotom. Detinjstvo i porodični život, teme su koje su ostale ključne u njenom stvaralaštvu. Iako ne negira značaj autobiografskih segmenata u njenom delu, ne može se smatrati poetskim autorom koji se ispoveda. Luiz Glik teži za univerzalnim, pronalazeći inspiraciju u mitovima i klasičnim motivima, prisutnim u većini njenih dela. Glasovi napuštenih, kažnjenih i izneverenih – svojevrsne su maske za sopstvenu transformaciju, kako ličnu, tako i u univerzalnom kontekstu.
Pulicerovu nagradu dobila je 1993. za knjigu „Divlji iris”. Među njenim delima su i zbirke „Averno” (2006) i „Verna i vrla noć” (Faithful and Virtuous Night, 2014). Autorka je i eseja o poeziji. Bila je pesnik laureat Biblioteke američkog kongresa 2003-2004. godine i Nacionalne književne nagrade (2014). Trenutno je pisac-rezident na Univerzitetu Jejl i predavač na Programu za kreativno pisanje Bostonskog univerziteta. Živi u Kembridžu, u državi Masačusets.
Nagrada se, prema testamentu Alfreda Nobela, dodeljuje “za najbolje delo na polju književnosti idealističkog usmerenja”. Iako se ponekad dodeljuje za određeno književno delo, u većini slučajeva to je priznanje za celokupan opus laureata..
Izbor dobitnika neretko je bio i predmet spora u javnosti, a najsvežiji je prošlogodišnji, kada je nagrada pripala austrijskom piscu Peteru Handkeu, zbog njegovih kontraverznih političkih stavova, dok 2018. nije ni dodeljena zbog sporova unutar Akademije. U prognozama u medijima uoči dodele moglo se čuti da će se u Švedskoj akademiji ove godine, nakon serije potresa, odlučiti se za neko od imena koje ne seje kontroverze.
Ovogodišnji laureati Nobelove nagrade za književnost, kao i za medicinu, hemiju i ekonomiju, prvi put nakon 1944. neće putovati u Stokholm na uručenje priznanja zbog epidemije koronavirusa nego će dobitnici nagradu primiti u svojoj zemlji, uz obavezan televizijski prenos.
Gojko Božović, pesnik, esejista i osnivač izdavačke kuće „Arhipelag” kazao je za Tanjug da je proglašenje Luiz Glik veliko iznaneđenje u svetu literature, napominjući da je njeno stvaralaštvo slabo poznato i u evropskim okvirima.
- Nesumnjivo Luiz Glik je jedno od najvažnijih imena savremene američke književnosti, nagrađena svim vrednim priznanjima u SAD uključujući i Pulicera. Sa druge strane kod nas je slabo prevođena. Zadužbina Petra Kočića u Banjaluci štampala je knjigu „Osam savremenih američkih pesnika” koja sadrži i nekoliko pesama Luize Glik - napominje Božović.- Ta knjiga je štampana na srpskom i engleskom jeziku i predstavlja izuzetno skroman uvid u stavralaštvo Luize Glik.
Izdavačka kuća “Arhipelag” koju vodi Božović objavljuje poeziju Čarlsa Simića, američkog pesnika i esejiste srpskog porekla koji je na kladionicama pred objavu dobitnika Nobelove nagrade imao iste šanse kao i Luiz Glik.
- Nekako smo priželjkivali da Čarls Simić dobije veliko priznanje, ali bojim se da je ta mogućnost otpisana u skorijoj budućnosti, jer je malo verovatno da će američki pesnici dobiti Nobelovu nagradu dva puta u nekoliko godina - kazao je Božović.
N. Popov